Vreme

ČUVAR FOTELJE U ZIMSKOM PERIOD

Kako smo od “Aco Srbine” stigli do “Ovde nisi dobrodošao” i kakve još opcije Vučić ima na stolu ovog proleća

U svim analizama onoga što se dešava poslednjih meseci u Srbiji ponavlja se da je ustala cela Srbija i javili se društveni pokreti i protesti čak i u mestima koja su bila ili u potpunosti zaboravljena ili u celini kontrolisana od vladajućeg režima.

Ako je do pre neke nedelju važilo da samo Aleksandar Vučić zna imena svakog sela i naseljenog mesta u Srbiji, zahvaljujući studentskom buntu i blokadama, sada i većina stanovnika zna za skoro svako mesto – neko se tu pobunio, stao da oda počast ili da blokira neku raskrsnicu odajući pomen nastradalima u novosadskoj nesreći od 1. novembra 2024. godine. Ova politička geografi ja koja je osvojila celu zemlju i raširila se među narodom, počinje da menja i doživljaj stanovnika prema učesnicima u političkom životu. Više se niko ne seća kada je Aleksandar Vučić mahao svojim rejtingom – u poslednjih nekoliko meseci on samo govori o tome i ponavlja kako ima “nesumnjivi legitimitet” jer je za njega Srbija dva puta većinski glasala na predsedničkim izborima. SAM NA LEDINI Sada mu se dogodilo da je jedva uspeo da nađe mesto na kome bi održao svoj skup, odnosno, neki urbani prostor na koji bi mogao da dovede na stotine autobusa prvenstveno iz srpskog entiteta u BiH, a onda i sa ljudima koje je bukvalno “mogao da nahvata” po Srbiji i da ih sakupi na poljančetu ispred sportske hale u Sremskoj Mitrovici – gradu koji ne pamti takvu opsadu još od rimskih careva po kojima je poznat u istoriji. Pa čak i tamo nije bio dobrodošao što su mu stanovnici ovog grada poručili i dan pre održavanja kontramitinga, kao i dan docnije kada su sa sugrađanima iz Rume šetali do svog grada da bi pokazali urbi et orbi da “ono juče” nije imalo veze sa njima i njihovim gradom. I dok se Srbija sabirala i sretala u Kragujevcu na “Sretenjskim susretima” koje su organizovali studenti srbijanskih univerziteta, u Sremskoj se Mitrovici Vučić susreo sa svojom trenutnom političkom istinom – on je istrošio sve što je mogao kada su javna okupljanja i masovni događaji u pitanju. Porukom da će pobediti “obojenu revoluciju” u celom svetu dodatno je potvrdio stav onih koji veruju da on više ni ne zna šta govori kada se pojavi pred masom. Kao nikada ranije u svojoj karijeri, osim možda u prvih nekoliko godina nakon 5. oktobra, Vučić se našao na političkoj ledini, poprilično sam i bez novih ideja kako da trenutno stanje preokrene u svoju koristi i da još jednom nastupi kao apsolutni vođa svih Srba. On je dva dana pre odlaska u Mitrovicu na naručeni kontramiting bio kod Milorada Dodika u gostima, gde su njih dvojica slavili zajedno valjda doček Dana državnosti Srbije i Republike Srpske. U najtežim trenucima svoje novije političke karijere, Vučić se dohvatio Dodika – ne toliko što mu veruje koliko što se ponekad razumeju u međusobnim biznisima i što je i Dodik, nažalost, autoritet za većinu Srba u Bosni i Hercegovini. Predsednik RS je tako dočekao da ugosti još jednog kolegu iz Srbije u trenucima kada ovom ne ide na domaćem terenu. I pre toga Dodik je znao da glumi “vašarsku mečku”, ide gde god ga zovu po Srbiji, priča ili se slika od pucačina na Pasuljanskim livadama do večerinki u vili Bokeljka; znao je i da istrpi da mu Vučić šalje svoje siledžije tokom izbora. Ukratko, dočekao je Vučića kao Borisa Tadića u zimu 2012, što je zanimljivo podudaranje. Tadašnji predsednik Srbije, suočen sa nadolazećim izborima i činjenicom da mu obrijani četnici u liku naprednjaka prete uzimanjem vlasti, potražio je pomoć u patriotskom zagrljaju braće iz Republike Srpske. On je otišao na pravi “Dan državnosti” ovog dela BiH, 9. januara i otud nam poslao poruku da mu je bio spremljen atentat. Mnogi su zaboravili slučaj iz hale “Borik” i onoga što je docnije usledilo, ali, rezultat na proleće bio je takav da Tadić i demokrate više nisu bile na vlasti. Vučić je iz Bosne slao poruku o jedinstvu srpskog naroda i nagovestio da bi možda mogao da se kandiduje na izborima u Bosni ako bi se prijavio na adresu porodične kuće Vučića u selu Čipuljić kraj Bugojna. On je toliko uveren da je dominantan na političkom polju da nikoga ne bi čudilo kada bi “povukao takav potez”, a mnogi bi ga iz Srbije ohrabrili da se vrati na dedovinu i tamo sprovodi svoje političke ideje i planove o nacionalnom ujedinjenju svih Srba, te osveti Hrvatima za sve što su uradili tokom NDH-a i docnije u ratu 1991–1995. BEZ IDEJA Očevidno je da Vučiću ponestaje ideja i to je zajednička ocena svih koji prate srpski politički život poslednjih meseci. Jedina novost koju je donela 2025. jeste da se on sada bukvalno svakoga dana pojavljuje i oglašava, a ako se to slučajno dogodi kao pre dve nedelje da se nije oglasio ili pojavio čitav jedan dan, onda mediji pod njegovom kontrolom prave “vesti” o tome zašto se nije pojavio ili oglasio. Već je objašnjeno i ponovljeno da on nema dobro oruđe protiv studenta, kao što ga ne bi imao nijedan autokrata bilo gde u svetu. On ne sme da krene frontalno na studentske blokade, ne sme da uđe u o otvoreno nasilje, posebno sada kada su stigle kamere iz čitavog sveta koje snimaju masovne i herojske akcije studenata Srbije i uživo izveštavaju sa događaja koje oni organizuju ili inspirišu…