Danas

STRAH SE SMANJUJE, ALI NIJE SKROZ NESTAO

Šta treba da se desi da se preostale sfere društva priključe demonstracijama i „pokažu zube“ vlastima

Protestne aktivnosti koje se odvijaju u Srbiji od pada nadstreš nice na železničkoj stanici u Novom Sadu, 1.novembra prošle godine, ukazuju na postepeno širenje nezadovoljstva među raznim društvenim sferama.

Protestima koje nedeljama predvode studenti priključili su se srednjoškolci, poljoprivrednici, umetnici, advokati, a prema oceni naših sagovornika dalje širenje je realna mogućnost, pošto zahtevi demonstranata nisu ispunjeni. Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, poručuje da aktuelnii studentski protesti i blokade predstavljaju prekretnicu koja ukazuje na porast opšteg nezadovoljstva, ali da ostaje pitanje da li će se protestima priključiti i druge sfere društva, što zavisi od nekoliko faktora. „Prvo, mobilizacija drugih društvenih grupa zahteva postojanje zajedničkih ciljeva i osećaja solidarnosti. Ukoliko studenti svojim delovanjem uspeju da artikulišu šire zahteve koji pogađaju i radnike, intelektualce, nezavisne profesije i građane iz različitih društvenih slojeva, veća je verovatnoća da će protesti dobiti širi karakter. Na primer, teme poput urušavanja pravosuđa, loših uslova rada, ekonomske nejednakosti i narušavanja osnovnih sloboda već utiču na širok spektar građana i mogu biti tačke okupljanja“, objašnjava Beširi. S druge strane, poručuje on, percepcija rizika i koristi od protesta igra ključnu ulogu. Dodaje da oni delovi društva koji se još nisu suprotstavili režimu možda oklevaju zbog straha od posledica, poput gubitka posla, represije ili stigmatizacije. – Ako protesti nastave da rastu i pokažu sposobnost da vrše dodatni pritisak na vlasti, to bi moglo podstaći druge grupe da prevaziđu strah i pridruže se pokretu. Umnogome, protesti u poslednja dva meseca doprineli su da se strah od autoritarnog režima značajno smanji, pa imamo proteste i u mestima u kojima gotovo nikad protesta nije bilo – kaže Beširi i poručuje da, istorijski gledano, režimi poput Vučićevog se najčešće suočavaju s ozbiljnim otporom kada različite društvene grupe pronađu zajednički interes i koordinišu svoje delovanje. – Sindikati, udruženja profesionalaca i nezadovoljni građani bi mogli da igraju presudnu ulogu u širenju otpora, pod uslovom da postoji organizacioni okvir koji može da ih poveže – navodi. Ipak, prema rečima našeg sagovornika, vlast „ne sedi skrštenih ruku“ ocenjujući da ona koristi legalne i nelegalne metode pritisaka na sindikate, njihove lidere, pojedinačne studente i njihove porodice i to sve s namerom da se postojeći protesti uguše, a samim tim prevenira njihovo širenje. „U tom kontekstu, studenti bi mogli da postanu katalizatori šire društvene mobilizacije ukoliko usmere proteste ka opštijim društvenim problemima i pokažu spremnost za saradnju s drugim grupama. Na primer, uključivanje radnika, nastavnika, lekara i umetnika u proteste moglo bi značajno povećati pritisak na režim“, objašnjava Beširi…