Danas
CAR JE GO, STRAH STEŽE, ZUBI NEPRIJATNO GLASNO CVOKOĆU
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, za Danas o budućnosti Vučićevog režima
Činilo se da je naše društvo umrlo, kaže u razgovoru za Danas Jovo Bakić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Početkom odlazeće 2024. godine, niko nije mogao da pretpostavi da će studentkinje i studenti izazvati ovoliko divljenje u ogromnom broju građanki i građana Srbije...
Zato što će pokrenuti najozbiljnije društvene promene u poslednjih 12 godina, dodaje Bakić. Kako vidite to što se trenutno događa u kontekstu odnosa starijih i mladih, pobunjenih protiv režima? – Stariji su bili izgubili veru da je ovde ikakva pozitivna promena moguć a, pa se katkad činilo kao da je naše društvo umrlo, ali nas niko o tome nije obavestio. No, tragedije su nas, kako one iz 2023, u školi „Vladislav Ribnikar“, pa u Duboni i Malom Orašju, tako i ova iz protekle godine na Željezničkoj stanici u Novom Sadu, trgle i onda se pokazalo masovno očajanje, pa i masovni gnev. Potpuno je jasno da sistem negativne i stranački uslovljene kadrovske selekcije, sistematsko uru- šavanje prosvete, organizovani kriminal i korupcija koji prožimaju i iznutra razjedaju državu zakonomerno dovode do tragedija. Ne možete očekivati od nekog kriminalca koji je kupio diplomu, pa blagodareć i stranci napravio građevinsko preduzeće, koje mu služi za pranje novca i dobijanje basnoslovnih poslova od države, da napravi most ili popravi nadstrešnicu koji se neće obrušiti. No, dok stariji lutaju u besnom očajanju, mladi su shvatili da moraju da reaguju i efikasnije brane društvo od kriminalizovanog i neodgovornog režima. Sve je jasnija svest da nema nigde zemlje iz sna i da sopstvenu kuću treba temeljno očistiti i urediti. Da li su samo deca ostala u ostvarenju cilja ka boljem sutra i u toj pobuni? – Stariji shvataju da su im još jedino deca ostala i da moraju svom snagom stati iza, uz njih, pa i ako je potrebno, ispred njih. Treba samo videti koliko hrane i ostalih potrepština stiže na fakultete od Beograđana, pa i iz udaljenih gradova i sela iz kojih stižu do vrha natovarena kola. Dok vrhovna hulja i njegovi huljaš isti, u starom dobrom maniru radikalskog šljama, drobe s različitih duhovnih trovačnica o stranim plaćenicima, dotle naš narod studente pomaže šakom i kapom, donoseć i im ribu, gibanicu, pečenja. Obratite pažnju, sva kultura, prosveta, nauka i umetnost, tek uz nekolicinu nečasnih izuzetaka, stoje uz studente, pa i dobar deo seljaštva (ali je potrebno da se otpor režimu dodatno proširi), a bez njih ne može da opstane nijedno društvo. Svi shvatamo, mladi i stariji, osim jednog dela društva u koji spadaju organizovani kriminalci i oni koji su navikli da se prodaju svakom vlastodrš cu, da moramo vratiti otetu Republiku i da to možemo samo svi zajedno da ostvarimo…
