Vreme

LIČNOSTI GODINE: POBUNJENI STUDENTI, KOLEKTIVNI INTERVJU

Sada je red i na vas

Godinu za nama obeležila je studentska pobuna. Svi smo bili iznenađeni usled već decenijske društvene apatije i osećaja da u Srbiji ništa ne može da se promeni. Zato na naslovnoj strani novogodišnjeg dvobroja “Vremena” i stoji “Ima nade”. Ima je – zaista.

Pobunjeni studenti svima su pokazali kako izgledaju stvarna hrabrost, solidarnost i zrelost. Takođe, tu je i njihov nezabeleženi demokratski način odlučivanja, otvorenost za dijalog i nenasilan način borbe za javni interes uprkos svim klevetama, provokacijama i fizičkim napadima. “Vreme” svake godine u prvom broju tradicionalno objavljuje intervju sa dobitnikom priznanja “Ličnost godine”. Međutim, prvi put od njenog ustanovljenja 2001. priznanje je ove godine kolektivno dodeljeno – svim pobunjenim studentima na svim blokiranim fakultetima i univerzitetima u Srbiji. U njihovo ime i uz saglasnost studentskih plenuma, za “Vreme” govore njih četvoro – studentkinja Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Isidora Majkić, studentkinja Fakulteta likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu Aleksandra Đukić, studentkinja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu Emilija Petrović i student Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Branislav Đorđević, jedan od osnivača i najprepoznatljivijih aktivista grupe “Stav”, koja je u široj javnosti postala poznata po blokadi Rektorata u leto prošle godine zbog nameštenih izbora za studentski parlament Filozofskog fakulteta. Glasovi studenata sa kojima razgovaramo jesu pojedinačni, ali pripadaju celoj jednoj generaciji. Zašto ste ušli u ovu borbu? ISIDORA MAJKIĆ: Kad su napadnuti studenti Fakulteta dramskih umetnosti, to je bio poziv da stanemo solidarno s njima i budemo uz svoje kolege. Svi smo bili svesni da ovakvi napadi više odavno nisu izolovani slučajevi. Studenti, ali i ostali građani, nisu bezbedni u svojoj zemlji zbog neznanja onih koji u državi o svemu odlučuju. BRANISLAV ĐORĐEVIĆ: Nisam više ni želeo ni mogao da budem nemi posmatrač sa strane dok neko drugi donosi odluke u moje ime, a protivno mojoj volji. Smatram da svi moramo da uđemo u ovu borbu. Hteli to mi ili ne, ono što rade ljudi koji donose odluke utiče na sve nas. Protiv čega se borimo? Borimo se protiv trulog sistema, grupe ljudi sa Srpskom naprednom strankom na čelu, koja je umislila da može sve i da za njih ne važe zakoni niti bilo kakva pravila. Ovde treba menjati sve, od sistema do mentaliteta ljudi, koji su navikli na ono čuveno – “može gore”, “to se mene ne tiče” i tako dalje. E pa, nećemo gore – e pa, tiče nas se. Pod “svi” mislim na sve građane naše zemlje: prosvetare, poljoprivrednike, rudare, studente, poštare, politične, apolitične, mlade, stare… EMILIJA PETROVIĆ: Vidim da se nešto dešava i da ljudi nisu zadovoljni, kao što ni ja nisam, stanjem u državi, sistemom, nisam zadovoljna lažima, obmanama i pričama da će biti bolje. I uporno ne biva bolje, naprotiv. Pravda koja nam stoji u nekoj fi oci zatočena. Kao građanka ove zemlje, imala sam potrebu da uradim nešto sa svojim kolegama kako bismo omogućili sebi i budućim naraštajima bezbedan i zdrav život, kako za mentalnu, tako i za fi zičku stranu našeg života. Imam želju da ostanem u svojoj zemlji, strana mi je i sama pomisao da ću jednog dana živeti u drugoj državi. ALEKSANDRA ĐUKIĆ: Od 2015. sam svaki put, među prvima, na ulicama kad se dogodi nešto neprimereno u državi. Ta želja za promenom se razbuktala i kada sam videla da je veliki broj mladih izašao – to mi je dalo novu energiju…