Danas

VIDA OGNJENOVIĆ, SPISATELJICA I POZORIŠNA REDITELJKA

Pretnje vlasti studentima liče na mahanje krpenih strašila

Vlast je živela u samoobmani u uzurpatorskom uverenju da može da radi šta hoće. Jeste nas ta njihova samoobmana koštala, nažalost, ljudskih života, posrnuća društvene svesti, pada morala i ljudskosti na svim nivoima, urbanističkog nasilja, varvarskih rušenja gradskog arhitektonskog nasleđa...

I ta samoobmana je trajala do ovog pokušaja da se tragedija u Novom Sadu preobuče u „nemili sled nepredviđ enih okolnosti“. Ali, studenti u ime građana koji ih svesrdno podržavaju sada traže razloge za taj zločin, a ne retoričke isprike. To smatram da je najviši domet studentske blokade, treba da smo im zahvalni za to – kaže za Danas Vida Ognjenović. Književnica i pozorišna rediteljka, predsednica Srpskog PEN centra, već decenijama je poznata i kao angažovana intelektualka koja je uvek na pravoj strani istorije, u pobuni protiv svega nedemokratskog, necivilnog, negrađanskog, neslobodnog, nekulturnog… Kao profesorka obrazovala je brojne generacije studenata, a na početku protesta „Zastani, Srbijo“, među prvima je uputila javnu podršku: „Ponosna sam na studente koji traže odgovornost vlasti, njih više niko neće moći da laže“, i „Dragi akademski građani, izdržite, ne dajte se pretnjama, provokatorima, botovima sa kapuljač ama“. Ta beskompromisna i plemenita energija s kojom se i sada bori za naše bolje društvo i uspostvaljanje pravog sistema vrednosti zadivljuća je i vredna poštovanja. Lično, u 2024. Vida Ognjenović je ostvarila niz profesionalnih uspeha – primljena je u SANU, njenu novu dramu „Nadpop Kojović“, koja kao istoimena predstava beleži veliku gledanost, objavio je Arhipelag, a nedavno je postala i prva dobitnica novoformirane nagrade Doajen pozorišta, koju dodeljuje Savez dramskih umetnika Vojvodine za celokupno stvaralaštvo. Da li ste mogli da uživate u ovim priznanjima, ili su ona ostala u senci svega tragičnog što nam se dogodilo u prošloj godini, pre svega zločina nad sedamnaestoro ljudi u Novom Sadu? – Odjednom je svaka lična radost postala nedolična. Smrt nedužnih ljudi bacila nas je u vrtlog tuge, pometnje i ozlojeđenosti. Ti minuti ćutanja su bili vulkanski kondenzovan kolektivni vrisak. Onda su došli studenti koji su sa najviše prava i razloga izašli i javno postavili pitanje: Zašto? I evo, sad sa njima svi ponavljamo to pitanje vlasti: Zašto, zašto?…