Danas
IZLAZA IZ PAT POZICIJE NEMA NI NA VIDIKU
Kako odgovoriti na pokušaje vlasti da ucenjivanjem i odugovlačenjem guši proteste
Nakon što su okupili više stotina hiljada građanki i građana na ulicama širom Srbije, pokrenuli opštenarodni bunt, blokirali obrazovne institucije i ustanove, studenti u blokadi i dalje stoje pri zahtevu za ostvarenjem svojih četiri zahteva, koje, očigledno je, vlast neće ispuniti jer se njihova suština sastoji zapravo....
Dok se spekuliše da bi istina o upotrebi zvučnog oružja 15. marta, moglo da postane peti studentski zahtev, opozicija i ProGlas izneli su svoje predloge o prelaznoj vladi koja bi stvorila uslove za fer i demokratske izbore. Studenti u blokadi se o tim predlozima ne izjašnjavaju, pozivajući sve vreme sve društvene grupe na generalni štrajk, ograđujući se od svih opozicionih aktera u zemlji. Prosvetni radnici, koji su se u velikom broju odazvali tom pozivu, štrajku i blokadi, ostali su bez dve plate i bilo je sasvim razumljivo, da neće moći da izdrž e i bez treće ili četvrte… Međutim, ostale društvene kategorije nisu se odazvale i rizikovale egzistenciju. Da li će se uskoro nešto promeniti i da li će studentska misija buđenja biti ostvarena time što će se sve veći broj građanki i građana odlučiti na protest ili štrajk za sada je neizvesno? Pitanje je koji je sledeći korak, odnosno koliko vremena je još ostalo? – Iako sva istraživanja pokazuju sve manju podršku vladajućoj koaliciji, vlast je izabrala gubitničku taktiku odugovlačenja rešenja putem stvaranja uslova za demokratske izbore i sasvim svesno ide na taktiku iscrpljivanja. Jasno je da ljudi u prosveti ne mogu da žive bez treće plate i ona misli da će ponižavanjem i ucenjivanjem ljudi u državnim službama, moći da uguši proteste – kaže za Danas Žarko Korać, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji. Vlast ne interesuju sve veće tenzije u društvu, ističe dalje, kao što je ne interesuje napad nožem na dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu, Nataliju Jovanović. Korać naglašava da je dekanku koji je inače predsednik Vučić grubo ismejao, iako od dolaska na vlast kuka da neko hoće da ga ubije. „Očigledno misli da je njegov život mnogo dragoceniji od života bilo kod drugog građanina“, kaže naš sagovornik. Prema njegovim rečima, izbor konfrontacije umesto pokušaja demokratskog rešenja političke krize, već ima drastične posledice na život u zemlji. – Vlast sve brže gubi i međunarodnu podršku, koji plaćeni dolasci marginalnih javnih ličnosti (Rod Blagojević) neće popraviti. Mediji koje kontroliše vlast, posebno tabloidi, nikakve obzire više nemaju prema istini i pravilima profesije. I ranije su bili obični propagandni pamfleti vlasti, a sad su angažovani na vrlo opasnom šuškanju koje ugrožava živote kritičara režima. Možda najbolje o njima govori da im je najčešći gost kralj ranog huškanja i osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj – kaže Žarko Korać, zaključ ujući da živimo u neobjavljenom vanrednom stanju koje se pogorš ava svakog dana. „Vlast se neće promeniti, niti namerava. Jedino što ostaje razumnim ljudima u Srbiji je da stvore narodni front za odbranu zemlje“, navodi Korać, zaključ ujući da neka vrsta normalizacija ove krize vodi daljoj propasti demokratske budućnosti Srbije. Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, odgovarajući na pitanje da li je trenutak da se nešto menja u studentskoj pobuni kaže za Danas da su studentski zahtevi od početka bili jasni i ograničeni. „ Tu leži i njihova snaga – njihovo ispunjenje je apsolutno neophodno da bi Srbija bila pravna država, a sa druge strane, vlast koja je okupirala institucije i zavela autokratsko-koruptivnu vladavinu malog broja ljudi ne može da ih ispuni jer bi samu sebe tako razvlastila. Zato je od samog početka bilo jasno da je u pitanju pat pozicija i da vlast zahteve ne može da ispuni“, objašnjava naš sagovornik. To je odavno otvorilo mogućnost da organizovana politička i građanska javnost izađe sa artikulisanim programom za izlazak iz krize, dodaje. „Nešto od toga već imamo u vidu predloga za prelaznu ili ekspertsku vladu, ali su u pitanju suviše tihi zahtevi od strane ograničenog broja međusobno slabo povezanih aktera. U ovom trenutku manje je bitno kako će tehnički da izgleda predlog, a mnogo je značajnije da se što hitnije napravi platforma koja bi imala autoritet da taj predlog iznese i oko sebe okupi demokratsku javnost u Srbiji. Tu vidim logične aktere u vidu Proglasa, političke opozicije, građanskih pokreta, lokalnih grupa, civilnog sektora, sindikata, profesionalnih i strukovnih organizacija, ali i novih oblika organizovanja poput slobodnog univerziteta ili novih oblika organizovanja prosvetnih radnika“, ističe Popović. Svim ovim akterima, kaže dalje, niko ne brani da formulišu svoj predlog i predstave ga u vidu zahteva. „To se ne kosi sa studentskim zahtevima, niti ima potrebe da se studenti sada prebacuju sa sopstvenih na neke nove zahteve“, smatra Popović i dodaje da bi svaki model razvlašćivanja autokratske vlasti bio odlična dopuna studentskim zahtevima.
