Danas
NA KRAJU 2024. DUG 38,9 MILIJARDI DINARA
Koja vlada od prethodnih 12 u 21. veku je najviše zadužila Srbiju
Forbs Srbija je uporedio podatke o nivou javnog duga i njegovom iznosu u odnosu na bruto domaći proizvod kod svih vlada od 2000. godine do danas. Vlada Zorana Đinđića formirana je u januaru 2001. godine. Srbija je na kraju 2000. dugovala 14,1 milijardu evra.
Taj iznos je bio 180 odsto tadašnjeg bruto domaćeg proizvoda. Godina je završena sa 13,4 milijarde evra duga što je bilo 88,1 odsto BDP. Zoran Živković je postao premijer 2003. godine, a dug Srbije se smanjio na 11 milijardi evra što je bilo malo više od polovine onoga što se u Srbiji stvori. Na kraju mandata javni dug je pao na 9,7 milijardi evra, odnosno 48,7 odsto BDP. I prva vlada Vojislava Koštunice nastavila je da smanjuje zaduženje. Sa 9,7 milijardi evra, na kraju 2007. godine pao je na 8,9 milijardi evra ili 26,8 odsto BDP. Na isteku drugog mandata vlade Vojislava Koštunice, dug je bio najmanji – 8,78 milijardi evra, što je bilo četvrtina BDP. To je, između ostalog, godina kada je Srbija prodala većinski paket od 51 odsto akcija NIS-a u decembru 2008. ruskom Gaspromnjeftu za 400 miliona evra. Ko bi rekao da je baš Mirko Cvetković, čija vlada na kraju mandata nije mogla da prođe reviziju Međunarodnog monetarnog fonda, na početku imao zapravo najpovoljniju dužničku poziciju. Srbija je 2008. zapravo završila sa 8,9 milijardi dinara većim deficitom od plana. I prihodi su nastavili da padaju i narednih meseci. A krediti i zaduženost da rastu. Vlada Mirka Cvetkovića napustila je scenu jula 2012. godine, sa dugom od skoro 15,4 milijardi evra što je bilo oko 44 odsto BDP. Podatak o visini javnog duga je upravo iz meseca kada je vlada promenjena. Na isti način su uzeti podaci i za naredne vlade, jer je bilo moguće izvući mesečne preseke, dok se podaci za prethodne mandatare odnose na kraj godine. Prvu vladu novog režima vodio je Ivica Dačić i to od jula 2012. do aprila 2014. godine. Dug je narastao do 20,6 milijardi evra, odnosno 62,7 odsto BDP. Usledio je ambiciozan trogodišnji program fiskalne konsolidacije. Ograničen je rast zarada u javnom sektoru i penzija. Povećano je nekoliko poreskih stopa. Planirana je reforma javnih preduzeća. „Za nepune tri godine Srbija je od prosečno zadužene zemlje dospela među najzaduženije zemlje regiona, a po rashodima za kamate na javni dug koji će 2015. dostići 3,5 odsto BDP-a ili preko 1,1 milijardi evra, nalazi se u samom vrhu u Evropi. Poražavajuće je i to što za kamate već trošimo više nego za javne investicije, a tek nešto manje od celokupnih rashoda za obrazovanje i nauku“, primetio je još 2015. Fiskalni savet. Tokom fiskalne konsolidacije na čelo vlade je došao Aleksandar Vučić. Dug je do avgusta 2016. dostigao 24,3 milijarde evra ili 72,1 odsto BDP. To je najveći nivo duga u odnosu na BDP, ako se izuzme 2000. godina. Tokom drugog mandata Aleksandra Vučića kao premijera Srbije, javni dug je blago pao. Tik ispod 24 milijarde evra. Pao je i udeo u BDP i to na 65,7 odsto. Posle dva Vučićeva, usledila su tri mandata Ane Brnabić. Iznos duga je veći na kraju svakog, ali njegovo učešće u BDP pada. Tako je 2020. iznosio 26,7 milijardi evra ili 56,9 odsto BDP. Na kraju drugog je stigao do 32,4 milijardi evra, ali 53,7 odsto BDP. Vladu Miloša Vučevića dočekao je dug od 36,3 milijarde dinara ili 47,6 odsto BDP. Dok čekamo da Skupština primi k znanju Vučevićevu ostavku, baratamo sa iznosom javnog duga na kraju 2024. godine. Tada je iznosio 38,9 milijardi dinara, odnosno 47,4 odsto BDP.
