Danas

VESNA RAKIĆ VODINELIĆ O NAJAVLJENOM SAVETODAVNOM REFERENDUMU

Ustav obično krše anarhisti, a kod nas najviši državni funkcioneri

Rado bih odbila da se bavim „inicijativom“ predsednika Republike o savetodavnom referendumu i njegovoj omiljenosti među građanima. Jer - on niti je nadležan za ovakvu referendumski inicijativu, niti bilo kakav referendum, bio on obavezni ili savetodavni, može voditi okončanju mandata predsednika Republike...

Ipak, dodaje, javnost treba da zna da je način okončanja mandata predsednika Republike pre isteka mandata regulisan Ustavom i Zakonom o predsedniku Republike, i da za to postoje samo dva načina: pisana ostavka predsednika i razrešenje za koje je nadležna Narodna skupština, i to dvotrećinskom većinom, pošto Ustavni sud utvrdi da je predsednik prekršio Ustav. – „Inicijativa“ predsednika Republike i uslužna ponuda potpisa predsednice Skupštine, uz poziv opoziciji da priloži i svoje potpise, nije ništa drugo do novi pokušaj kršenja Ustava. Sada zajednički – od predsednika Republike i predsednice Skupštine. Ili poigravanje sa državom kao sa igračkom. To inače rade anarhisti, a u našem slučaju najviši državni funkcioneri. Kao i onih sto poslanika – potpisnika. Objava predsednice Skupštine nimalo ne sakriva farsičnost ove akcije, uz izigravanje ideje referenduma – objaš njava sagovornica Danasa. Kako vidite insistiranje opozicije da se ide na rešenje krize prelaznom vladom? – Prelazna vlada je često metod za prevazilaženje ovakvih i sličnih društvenih kriza i nije neobičan ovakav zahtev opozicije. Odgovor režima je, za sad, odlučno ne, i verovatno će tako biti dogod vlast bude uverena da vlada instrumentima sile: policijom, vojskom, „lojalistima“ i drugim neformalnim nasilnič kim grupama. Autokratska vlast se ovde, a i nigde drugde, ne brani argumentima nego nasiljem. Ima li opozicija prava ili legitimitet da to traži i kako vidite argument vlasti, koji ispostavlja protiv, a to je da bi opozicija da dođe na vlast bez izbora? – Izbori bi svakako bili demokratski način za uspostavljanje vlasti sadašnje opozicije, pod uslovom da su slobodni i pošteni. Do danas, opozicija nije uspela da parlamentarnim instrumentima primeni preporuke ODIHR-a i Evropskog parlamenta, tako da taj prethodni uslov nije ispunjen. Izgleda mi da je na tome trebalo više insistirati nego što je opozicija to do danas činila. U kojim uslovima se, inače, ide na prelaznu vladu i da li je broj pobunjenih građana u ovom trenutku dovoljan za tako nešto? – Pobuna studenata je masovna, snažna i uporna. Ona je već sada promenila društvo Srbije. Izgleda da još uvek nismo svesni dubine te promene. Oni su nadležnim institucijama postavili jasne i moguće zahteve. Ali društvena promena ne dovodi sama po sebi do promene političkog sistema. Ipak, pojačavanje demokratske svesti većine u društvu, predstavlja potencijal – za sada samo potencijal – za preobražaj političkog sistema od autokratije prema demokratiji. Svesna sam toga da ima u svetu značajnih teoretičara koji najavljuju ovu eru kao kraj demokratije u svetskim razmerama i to u najmoć nijim državama sveta. Izuzev u Evropi, za sada. Pokazuje se da činovnič ka struktura EU nije našla dobar način za istinsku odbranu vrednosti koje se pripisuju demokratiji, a koje su izražene u korpusu ljudskih prava. Studentski pokret nas veoma ubedljivo podseća na značaj sloboda koje bismo morali uživati, a ovde i danas ih ne uživamo…