Novi Magazin
DRAGAN POPADIĆ, PROFESOR SOCIJALNE PSIHOLOGIJE
Urušava se kult glavnog glumca
Profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Dragan Popadić, istraživač nasilja kao fenomena i još više svakodnevice, idealan je sagovornik ne samo za ovu zimu nezadovoljstva i protesta već i za mnoge zime i leta za nama.
O svemu tome razgovarali smo u danu kada su studenti potpomognuti građanima, poljoprivrednicima, bajkerima, taksistima, pre svih umetnicima, blokadom Autokomande, jednog od ključnih saobraćajnih čvorišta u glavnom gradu, demonstrirali kako se tako težak poduhvat može izvesti bez teških posledica. I ispostavilo se dan pre nego što će nakon još jednog noćnog nasilja nad studentima u Novom Sadu Srbija ostavkom premijera Miloša Vučevića ostati bez Vlade, a grad u kojem se 1. novembra 2023. nestručno i skupo renovirana nadstrešnica na Železničkoj stanici obrušila i ubila 15 ljudi, a dvoje teško osakatila – bez gradonačelnika. Dva politička „skalpa“ koja javnost traži od prvog dana pala su sa tri meseca zakašnjenja, a šta će se dalje dešavati nije izvesno u trenutku kada ovaj broj Novog magazina ide u štampu, pa se stoga vraćamo intervjuu kratkim i teškim pitanjem profesoru Popadiću – šta se događa i šta nam se događa? „Očigledno se dešava turbulencija u društvu, menjanje i odmrzavanje postojećih odnosa, postojećih shvatanja i stavova, najšire posmatrano. U različitim slojevima društva, kako onima koji su na vlasti tako i među studentima. Kako će se to zamrznuti i stabilizovati, videćemo, ali teško da će to biti stanje koje je prethodilo ovome“, kaže Dragan Popadić za Novi magazin. Mislite da je u ova tri meseca od tragedije došlo do ključnih promena? Jeste li mogli da pretpostavite da će doći do simbioze aktera koji se javljaju – obrnuto od floskule radnici, seljaci i poštena inteligencija! – studenata, poljoprivrednika, prosvetara… Ne, niko nije mogao ni da pretpostavi da će se ovi protesti ovako ubrzano širiti. Poslednjih godina je bilo dosta protesta koji su se relativno naglo širili i onda su, kako su emocije splašnjavale, splašnjavali i protesti. Recimo, oni posle tragedija u „Ribnikaru“, Malom Orašju i Duboni. Izgledalo je da će i ovi protesti slediti takvu putanju, ali čini mi se da su do ovakve putanje ovih protesta doveli, pre svega, potezi vlasti, mada je ispravnije umesto uopšteno o režimu i vlasti govoriti o grupi ljudi koji su na vlasti… Oligarhija? Da, da, ljudi koji su direktno odgovorni za poteze koje su vukli od prvih dana, a koji su se pokazali kolosalno pogrešnim. Prosto je neverovatno kakve su greške pravili, ne samo u otrovnoj propagandi već i otvorenom nasilju, pretnjama, represiji. I očekivali su drugačije reakcije, ali sve što su radili, radili su, u stvari, protiv – sebe. I do juče, prekjuče, isto to su radili i rade…
