Novi Magazin
INTERVJU: SILVIJA GRIBAUDI
Kraj kao novi početak
Torinska koreografkinja koja obožava da ruši stereotipe o savršenom telu, u šestoj deceniji svog života, zajedno sa igračima MM kompanije igre iz Ređo Emilije, predstaviće se na ovogodišnjem Beogradskom festivalu igre velikom produkcijom Grand jete. Tim povodom govori za Novi magazin.
Italijansku umetnicu Silviju Gribaudi ovdašnji ljubitelji igre upoznali su kroz dva komada izvedena na prethodnim izdanjima Beogradskog festivala igre. Viđen je komičan solo Ros.a koji je izvodila popularna glumica i televizijska zvezda Klaudija Marćijano, a zatim i Gracije, igran na nekoliko scena u Srbiji, uprkos pandemiji i surovim pravilima već pomalo zaboravljene 2020. godine. Pred kraj prošle godine počela je prodaja ulaznica za predstavu Grand jete ( Grand jeté), veliku produkciju koja na evropskim scenama izaziva oduševljenje publike i kritike, i u kojoj nastupaju Silvija Gribaudi i igrači MM kompanije igre iz Ređo Emilije. Komad će se igrati 31. marta i 1. aprila na sceni Pozorišta na Terazijama, u okviru 22. Beogradskog festivala igre, koji se ove godine održava od 7. marta do 15. aprila. Torinska koreografkinja koja obožava da ruši stereotipe o savršenom telu, vraća se svojoj omiljenoj temi sa suptilnom dozom ironije i robusno savremenim fizičkim pisanjem – na jeziku baletskog akademizma, fokusirajući se na najupečatljiviji korak velike virtuoznosti: grand jete, eksplozivni skok u kome se telo diže sa zemlje, cepajući vazduh sa nogama u špagi. Više od tehničkog čuda, dokaz postojanja, uvod, novi početak – kaže za Novi magazin Gribaudi na samom početku ovog intervjua. Kako ste došli do ovog naslova? – Želela sam da se bavim nekim klasičnim delom, jer takva baletska literatura neretko ima tragičan kraj. Zapravo, želela sam da ispitujem kraj kao novi početak. Razmišljala sam o baletima Romeo i Julija, Žizela, ili o Sen Sansovom Labudu… A onda sam se uplašila da je sve to prejako, i teško za današnje vreme, i ujedno – veliki teret za koreografa. Eksperimentišući između završetaka i novih početaka, pažnja su mi zadržali momenti suspenzije, prelaska iz jedne tačke u drugu. Tada sam se zapitala koji baletski korak može najbolje da izrazi ovaj koncept. Odluka je pala na grand jete, veliki skok, lansiran iz svega par malih koraka, velika suspenzija, letenje koje je potrebno, a onda i zadržavanje u vazduhu u najvišoj tački… Želela sam da predstavu izgradim na rečniku baleta kako bih reinterpretirala korake ne samo sa estetske i dinamičke tačke gledišta, već i kroz analizu njihovog značenja: šta znači grand jete, kako stvaramo pokrete u vazduhu, i kako do njih stižemo… A onda i, šta bi se desilo kada bi svako od nas mogao slobodno da pravi ove pokrete, da leti? Šta je to što bacamo ili odbacujemo? Čega se oslobađamo? Gde želimo da idemo? Fokus kreativnog procesa je bio da se dekonstruiše kod akademske igre, kroz pokušaj da se otkrije ljudski, psihološki i emocionalni smisao koji je u osnovi svakog gesta ili pokreta…
