Ekspres

SEĆANJE I NADA

Živimo u svetu bez osećaja za meru, sažaljenje, saosećajnost i dobar ukus

Kerkegor je govorio da se čovek često seća umesto da se nada, ali se i često nada umesto da se seća. Na taj način, on živi dvostruko pogrešno jer i sećanje i nada imaju neko svoje vreme. Zato, jedino čovek koji se seća i nada na jedan dublji način ne čeka Godoa nego Novu godinu i jedino takvo čekanje nije apsurdno.

Za svaki doček Nove godine ljudi se sećaju i nadaju – mladi se, obično, manje sećaju, a više nadaju jer život je ispred njih, dok se stariji više sećaju, a manje nadaju. Zavisi koliko su stari, a kad ljudi ostanu bez nade, oni su, na neki način mrtvi – ne kaže se uzalud da nada umire poslednja. Mada beznađe, potpuno odsustvo nade u bolje dane, nije nužno vezano za godine nego za sve loše što vas je zadesilo, dotuklo i slomilo. Ako je razočaranja mnogo, veća je šansa da izgubite svaku nadu. Na svetu postoje dve vrste ljudi: osetljivi i preterano osetljivi. To ne znači da su ovi prvi jaki, a drugi slabi, nego da svako različito reaguje na stres, a pogotovo hroničan. Prosto, velike psihičke traume ostavljaju veće ili manje posledice zavisno od vaše otpornosti na stres. Poznato je u psihologiji da stres može biti akutan i hroničan i da akutan stres može biti podsticajan jer kad adrenalin prebacuje normu, kada su u skladu simpatikus i parasimpatikus, spremni ste na akciju i opuštanje kao odgovor mozga na „bori se i beži“. Život bez stresa nikada nije bio moguć, a pogotovo danas…