Novi Magazin

U OGLEDALU - NATAŠA VUČKOVIĆ

Jesen/zima studentskog nezadovoljstva

Kažu znalci da su, u godini pre izbijanja globalne studentske pobune 1968. apolitičnost i nezainteresovanost mladih za društvena i politička zbivanja bili česta tema socioloških i filozofskih radova i skupova širom Evrope. Junska gibanja 1968. i provala studentskog nezadovoljstva su bila ogromno iznenađenje.

I ovde se mnogi koji rade s mladima, na univerzitetu, u nevladinim udruženjima, mesecima i godinama pitaju kako mlade motivisati i uključiti u neku formu društvenog aktivizma. Često obeshrabreni, razloge za omladinsku povučenost tražili smo u društvenim mrežama, njihovoj fokusiranosti na upise na strane fakultete i odlazak iz zemlje u neki bolji svet. A onda se desila novosadska tragedija, posle koje se, kao i u slučaju masovnog ubistva u Ribnikaru, pokazala očigledna nesposobnost vlasti da pametno i promišljeno odgovore na ovakve iznenadne i nepredvidljive krize – i dogodili su se studenti. Pametni, kreativni, ozbiljni, organizovani, duhoviti – kakvi su obično mladi kad pokažu nezadovoljstvo državom i društvom u kojem žive i kad oslikaju državu i društvo u kakvom žele da žive. Pobunili su se protiv laži, protiv partijskim uticajem okovanih institucija i pravosuđa, protiv korupcije, zahtevajući pre svega odgovornost, pravnu državu i istinu. Posvećeni komunikaciji na društvenim mrežama, otkrili su da je i offl ine komunikacija, na plenumima, debatama i protestima, dobra stvar. Nasuprot intergeneracijskom jazu koji su i oni, a i mi stariji, videli kao nepremostiv, pokazali su da im je stalo do podrške, do dijaloga i do znanja starijih – profesora, nastavnika i drugih koji dele njihove brige i zahteve. Snagu ovoj studentskoj pobuni daje nekoliko činilaca. Prvo, solidarnost među studentima koja mobiliše i obavezuje na istrajnost i koja podstiče druge, pre svega profesore, na solidarnost sa studentima. Posle profesora solidarnost se širi dalje. Protest ima veliki potencijal za povezivanje nezadovoljstva raznih društvenih grupa i stvaranje društvenog pokreta za promene. Drugo, razuđenost protesta kroz blokadu velikog broja fakulteta u više gradova širi front i time otežava svaki plan vlasti za gušenje protesta, dok među studentima stvara povezanost, osećaj da svi jednako doprinose i učestvuju, bez nametanja liderstva ili nekog elitizma. Treće, razbarušenost ove pobune, maštovitost i kreativnost u osmišljavanju poruka i message box-ova koji podupiru postavljene zahteve, protestu daje element nevinosti dečje igre što opet onemogućava bilo kakvu vrstu napada jer bi se svaki napad okrenuo kao bumerang. Četvrto, mirnoća i dostojanstvo mladih ljudi u suočavanju sa nasilnicima koji ih provociraju, prete ili automobilima ugrožavaju mirne proteste, razbija strah, čini ih superiornima i pleni posmatrače…