Slatka smrt

IZVESNA SVEDOČANSTVA O NEIZVESNOSTI DUŠE

San i telo preostaju, iza svega, iza svesti i nesvesti, mimo svih obala, jedinstvene pretpostavke pevanja i promišljanja Nenada Šaponje. I u tom nesigurnom međuprostoru privid trajnog i slutnja konačnog jednako su neispoljeni u svojoj gotovo bestidnoj izričitosti.

«Pamćenje je neverno kao sve ostalo što je u nama telo, čak sâmo naše ja», zaključuje Jan Kot u eseju posvećenom fenomenologiji tela. Sve ostalo je na rubu izgovora, obrednog tkanja, trag utonuća koje, za muškarca, dopire posve duboko. Postojanje se ipak, u rasveti buđenja, svodi na doživljaj. Nema trajnih glagola, nema pouzdane statike, nema čak ni umora.

Više no išta, bez sumnje – u paralelnim svetovima ali i naporednim signalima ove neporecive postojbine paskalovske pomisli na beskraj – šušti prolaznost u spontanim iskazima o nevidljivom. Možda se odista sve, na kraju krajeva, svodi na prevazilaženje ili čak ukidanje daljine međusobnog, kao jedinog merila svih stvari.

Sve Šaponjine natuknice o snovima jednostavno su – a na atlasu nostalgije prostora koji ne poznajemo, i za koji je Herkul, odista, uvek inostranstvo – izvesna svedočanstva o neizvesnosti duše. Svaki oblik, svaka zapeta, svaki iskorak, sve što se pronalazi ili pred nama ponire u nepoznato, neiscrpni su izvori osećanja straha, nedoumice, gubitništva, bijedne naše ukupne ograničenosti.

Jedino se još u Šaponjinoj poeziji interpunkcija razaznaje kao moć privilegovanih. Dakle onih koji grade kuću slutnje na dva boja, na dve vode, ako hoćete, i koji autentično o(p)staje sa svojom sudbinom nevernog Tome u tolikim poznatostima. I to upravo u onim trenucima kada je najbliži eseju, toj pomami fenomenologije stiha.

Draško Ređep, sa korica

KNjIGA NENADA ŠAPONjE SLATKA SMRT

«Slatka smrt» je šesta pesnička knjiga Nenada Šaponje, jednog od naših najznačajnijih savremenih pesnika srednje generacije. Njegove knjige poezije predstavljaju nezamenljivo štivo današnjeg konkretnog čitaoca. Zajedno sa Vojislavom Karanovićem i Laslom Blaškovićem, on predstavlja znamenit trolist savremenog lirskog izraza Novog Sada.

Spajajući u svom stihu, kao amalgamu, umnu isto i zaumnu neposlušnost mašte, on nam donosi sasvim drugačiju pesničku optiku. Erudicija mu i u ovom žanru prevazilazti naše apologete oipštih mesta i neselektivnih citata. Njegova maštoviitost, u klodelovski zaošijanom stihu pomame i neverovatno sugestivne radoznalosti, pleni kao jedinstven izazov čitaocu. Taj čitalac se nalazi u povlaštenoj situaciji onoga koji može da otkrije magiju vremena posle.

Danas reprezentativno postavljena u onoj formaciji našeg pesništva koje se, srećno odvojeno od zlokobnih ratničkih zanosa, Šaponjina poezija je osvojila, stopu po stopu, kao ispočetka, nebo misaonosti, snom svoje svetlosti ostvarila je istinitost intimnog navoda.

U 44 nove pesme, neodređeno maskirane u 4 ciklusa, postavljene usmereno ka 4 strane sveta, njegov nov pesnički rukopis donosi nam zvuke i znake reči rastvorenih u gami onog vidljivog u kojem nevidljivo zaprema dominantnu kotu stvarnosti. Locirani u imaginarnom susretu sa neizrecivim, «prateći nivoe zaposedanja duše», levitirajući iznad «opipljivih i utvrđenih trenutaka», u ovim stihovima se, sa paradoksalnom merom objektivnosti, ogledaju blizine i daljine bića i stvari.

U stalnom otporu ka ovom svetu, sanjajući njegove dubine, pomno prateći vodostaj duše, zanos zanosa, na tragu svojih i naših «odraza varke», misaono i emotivno podjednako pregnantan, pojmonvo disciplinovan, u svakom novom trenutku situiran «ovde i još ponegde», ovaj nam pesnik u kratkom i malom rakursu otkriva kodove za ulaz u sasvim različite registre naše stvarnosti. Disciplinujući maštu, ovaj pesnik pred nama suvereno razmatra nevidljivo. Metafizički lepak njegovih novih pesama više je nego dovoljan da da čitaočevo prisustvo zauvek fiksira u poziciji: i ovde i tamo.

Hitnuvši još jedno koplje u samu prirodu postojanja stvari, promišljen i kreativan, nov, koliko i prepoznatljiv, Šaponja rukopisom knjige SLATKA SMRT, suvereno potvrđuje svoje visoko mesto u savremenoj srpskoj poeziji, i ja ovu knjigu preporučujem za štampu.

Dr Draško Ređep, .

U Novom Sadu, 1.februra 2012.