Muke po Varvari

Malo je autora kod nas koji na tako promišljen i studiozan način prilaze ostvarivanju književnog dela kao što je to slučaj sa Živojinom Ivkovićem.

Kao i u prethodnim Ivkovićevim knjigama, osnovna tema je sveprisutno zlo koje nas okružuje i odnos ljudi ophrvanih istim, prema sebi i okruženju.

Smeštena u balkanske godine opasnog življenja`, radnja romana prati sudbinu glavne junakinje, Varvare, od golgote dubrovačkog ratišta, preko apatridskog lutanja evropskim gradovima bežeći od sebe i što dalje od usuda koji je progoni, do kreščenda za vreme bombardovanja Srbije. Poslednja decenija prošlog veka ovde je samo metaforično potcrtana, Varvarina sudbina je vanvremenska i može se odigrati bilokada, možda baš danas, nekom pored nas, pa i nama samima.

Glavna junakinja, pogođena životnom tragedijom, ne može da se suoči sa gubitkom sebi najdražeg i naizgled bira amneziju kao izlaz, živeti bez mrženje prema vinovnicima njenih muka, ljudski je nemoguće a pritom ne biti u raskoraku. `Muke` iz naslova romana ne označavaju samo tešku životnu storiju, nego i unutrašnju borbu sa kojom Varvara mora sama da se izbori, muka je i ne mrzeti a sećajući se. Tek direktnim sučeljavanjem sa prošlošću ona doživljava prosvetljenje i mir.

Pisac se ne svrstava ni na jednu stranu u ratnom sukobu, jer nevinih zlikovaca nema, a stradalnici su uvek nedužni. Iz tog razloga ovo je i knjiga o pomirenju i praštanju.

Stilistički perfektan, od duboke kontemplativnosti do veristički potresnih filaža, Ivković nikad ne prelazi granicu koja bi ga odvela u patetičnost.

Pred nama je najbolja knjiga Živojina Ivkovića do sada, ili, najbolju tek treba da očekujemo.