Danas
NEMA ELEMENTE VOJNOG SAVEZA
Ministri odbrane Srbije i Mađarske potpisali juče u Beogradu dokument koji deo javnosti pogrešno tumači
Ministri odbrane Srbije i Mađarske potpisali su juče dokument koji je poslednjih dana u medijima najavljivan kao početak vojnog saveza dve zemlje, ali i odgovor na vojni sporazum između Hrvatske, Albanije i Kosova. Ipak, juče potpisan dokument tiče se već potpisanih sporazuma i ne sadrži nikakve elemente vojnog saveza.
Ministri Bratislav Gašić i Krištof Bobrovnicki potpisali su Plan bilateralne saradnje Ministarstva odbrane Srbije i Ministarstva odbrane Mađarske za 2025. godinu. Kako je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić na obraćanju povodom potpisivanja, tim dokumentom je dogovoreno 79 zajedničkih aktivnosti dva ministarstva odbrane, što je, prema njegovim rečima, dvostruko više od 2023. godine. O potpisivanju neke vrste sporazuma Srbije i Mađarske u javnosti se govori od Deklaracije o jačanju odbrambene saradnje Hrvatske, Albanije i Kosova. Kako su prorežimski mediji pisali, odgovor na ovu deklaraciju trebalo je da bude vojni savez Srbije i Mađarske. Ipak, kako vojni analitičar Aleksandar Radić za Danas ističe, sporazum koji su potpisali ministri odbrane Srbije i Mađarske podrazumeva konkretne aktivnosti na vojno saradnji i oslanja se na okvirni sporazum koji su te dve države potpisale 2023. godine. „Većina medija je objavila da je taj sporazum juče potpisan, ali sporazum o strateškoj saradnji je potpisan 2023. godine, međutim, godišnji planovi saradnje se potpisuju svake godine“, kaže Radić. Značaj saradnje sa Mađarskom je bitan zato što je sada sastanak na nivou ministara odbrane došao nakon hrvatskog sporazuma sa Tiranom i Prištinom, odnosno kao njegova protivteža. „Ne postoji novi suštinski dokument, znači zasad nije predstavljeno ništa što bi trebalo da oblikuje neku formu savezništva između Mađarske i Srbije koja bi bila protivteža vojnoj saradnji Hrvatske, Albanije i Kosova“, pojaš njava naš sagovornik. Govoreći o potencijalnom sporazumu koji bi mogao da predstavlja protivtežu Deklaraciji koju su potpisale Hrvatska, Albanija i Kosovo, Radić kaže da je to samo „nešto buduće, najava nečega što bi moglo da se desi“. „Pravna platforma za jučerašnji sporazum koji je zapravo redovni godišnji plan je Sporazum o unapređ enoj strateškoj saradnji u oblasti odbrane iz 2023. godine“, tvrdi Radić i dodaje da taj dokument ne izlazi van okvira drugih dokumenata koje Srbija ima sa drugim zemljama. „Za nekih par godina je vrlo razvijena vojno-tehnička saradnja zato što je na nivou ministarstva odbrane dogovoreno da Srbija preuzme deo viškova naoružanja i vojne opreme iz mađarske, a da se zauzvrat obezbedi recimo nova municija“, pojašnjava Radić. Kako ističe, reč je o pragmatičnoj vojno-tehničkoj saradnji u kojoj dve strane dogovaraju nešto ozbiljnije jer postoji mogućnost da jedna zemlja kupi sredstva koja se proizvode u drugoj. „S obzirom na to da je vlastima potrebno da stvore sliku o tome kako sad imaju neku protivtežu prema Hrvatima i Albancima, onda na tom tonu on to koristi“, tvrdi Radić. Komentarišući činjenicu da se u medijima piše o vojnom savezu Mađarske i Srbije, naglašava da trenutni sporazum definiše vojnu saradnju koja ne sadrži elemente koji bi čak i u najslobodnijoj formi mogli biti protumačeni kao savez. „Mađarska je članica NATO, kao i Hrvatska i Albanija. To je potpuno druga forma organizacije i modela kroz koji se sarađuje u odnosu na saradnju Mađarske i Srbije koja je neutralna zemlja“, pojašnjava sagovornik Danasa. On ističe da se u postojeć em sporazumu govori o konkretnim vojno-tehničkim temama, „gde imamo kretanje tehnike i novca“. „Vojno-vojnu saradnju smo definisali, a sad ostaje ono što je zapravo najbitnije za vlast, a to je stvoriti sliku javnog mnjenja da postoji neka posebna forma saradnje. Da li će doći do toga, to još uvek ne znamo, ali očigledno je da će ova vest da prostruji kao nešto što bi trebalo da predstavlja tu sliku“, zaključuje naš sagovornik.
