Nova Ekonomija

KOLUMNA - BILJANA STEPANOVIĆ

Očajnički potezi Kralja Ibija

„Moj narod me opet izaziva da mu održim jedan govor. Ja to ovako sunem u masu, pa kako padne. Neka taj govor klizi, ko po vodi. Šta je to sa ovim mojim narodom? Zameniću ga za neki nov. Šta će mi polovan narod? Zamenim to pa kol’ko dobijem, nije važno.“

Eto. Da ne veruje čovek. Ko bi rekao da ćemo, pola veka otkad je legendarni Zoran Radmilović odigrao nezaboravnog Kralja Ibija, a publika čekala karte da uđe na vrata Ateljea 212, ovu predstavu sad da živimo. I koliko god nam je tada bila smešna, sad više nije. Uopšte. Smešno je kad gledate predstavu pa odete kući, a nije kad to živite i kod kuće. Tad je nekako jezivo. Ovaj realni Kralj Ibi nije šarmantan, nije bezazlen, nije komičan iako vrlo često nastupa kao stendap komičar, već više izaziva muku i očajanje. Zato se valjda publika smanjuje, odustaju u poslednje vreme i oni koji su ove predstave nekad voleli da gledaju i oni koji su ih gledali iz čistog mazohizma. Bespomoćno gledanje ustupa mesto aktivnom besu. Radikalskom korupcionaškom sistemu dolazi kraj. To je već sasvim izvesno, samo je pitanje vremena i cene koju ćemo za to morati da platimo. Najbolji ishod za građane, ali i za same protagoniste ovog antisistema, ove bolesne iluzije, jeste da se scena sruši i da se svi glumci i statisti razbeže. Niko od njih nikad nije ni imao neku ideologiju za koju bi se borio i koju bi branio. Njihova jedina ideologija jeste korist. Jedno jedino pitanje koje se postavlja jeste – šta tu ima za mene? Tu pojavu Žarko Korać nazvao je socijalnim darvinizmom. Ko više ukrade, uzme, otme, prevari, njegovo je. Ko nema skrupula, niti moralnog balasta, nema stida ni savesti, taj će da prođe najbolje. Ako treba da pobedi one koji takav sistem antivrednosti ne dele, utoliko bolje, posao je lakši. Zna dobro da neće biti kažnjen, od zakona je bratstvo izuzeto. Svako ko dokaže da je besraman i nezajažljiv, biće primljen u bratstvo, ubačen u koruptivni lanac, a zakoni će da se koriste da se sa puta skloni svako ko smeta. Uspostavljen je za ovih trinaest godina, dakle, sistem apsolutne korupcije. Podrška košta, svako će da je naplati. Ali će i da plati. Vrhovni guru nema milosti. Traži da mu se bezuslovno služi. Ponižava, gazi, do poslednjeg dinara. Koliko je takvih, i to smo lepo videli. Prvo se prestrojio čitav niz preletača koji su nekad glumili demokrate, liberale, nezavisne stručnjake, po potrebi i po tarifi. Guru ne štedi, nema potrebe, novac ionako pripada onima koji su odbili da se uklope u taj sistem. I odjednom, dođu neka „dečurlija“, kako je studente i đake nazvao vrhovni guru kad je već sasvim izgubio strpljenje, i sve mu to rasklimaju. Cela piramida, koja je još pre nekoliko meseci izgledala čvrsto i dugovečno, počinje da se ljulja, škripi i opasno naginje. Kako sad to? Nije mu jasno. Šta da preduzme? Ne zna. Sve što je probao iz svog starog arsenala, to više ne pali. Samo ispada smešan i nebitan, a to je najgore što može da mu se dogodi, ako ne računamo gubitak vlasti. I tako naš Kralj Ibi počinje da srlja iz greške u grešku. Ko ga je savetovao, taj mu nije prijatelj. Ako je sve sam smišljao, očigledno niko nije hteo (ili smeo) da mu kaže da mu je plan loš. Studenti idu po Srbiji da „razbude ljude“, svi ih primaju i slave. Kralj Ibi krene po Srbiji, niko ga ne prima, sledbenike mu bombarduju jajima, nema više grada u koji sme da ode. Preti, ali se niko ne boji. Hoće da zameni narod, ovaj mu se ne sviđa, ali ni to ne može. Nismo u pozorištu. Mora da radi sa ovim što ima. I onda šta će, smisli očajnički pakleni plan: ispaliće zvučni top tokom najvećeg javnog skupa ikad, napraviće paniku i haos, pustiće svoje batinaše iz Ćaci parka na narod, neko će sigurno stradati, a on će za sve da optuži studente i narod, pa će morati da „uspostavi red“. A to znači tešku odmazdu, najjače što bude mogao. I onda – i taj plan mu propadne. Kako su ga studenti njihovim rečnikom „provalili“ i munjevito prekinuli skup, ne samo da će se tek proučavati, nego će se o tome i filmovi snimati. Sad je bitno da je Kralj Ibi ostao na suvom. Ovo mu je bio završni pogrešni potez očajnika. Nazad više ne može, napred nema kud.