Ilustrovana Politika

RITI PAN I FILMOVI NJEGOVOG ŽIVOTA

Prazno mesto na zidu sećanja

Kambodžanski reditelj Riti Pan (61) je imao samo jedanaest godina kada su mu srećno detinjstvo prekinuli Crveni Kmeri. Napravili su revoluciju: stanovnike gradova su poslali na selo, seljane doveli u grad. Tako je prošla i porodica Pan: otac (profesor), majka i devetoro dece.

Ukinuli su religiju (budizam), kao i lična imena, pa su svi stanovnici postali „drugovi“ ili brojevi. Brisanje tradicije išlo je ruku pod ruku sa agrarnom reformom. Jednakost pre svega. Do krajnjih granica. Posle četiri godine terora (1975 – 1979) Riti Pan je ostao skoro sam. Od devetoro braće i sestara ostala mu je jedna sestra i jedan stariji brat. On se najpre dokopao izbegličkog kampa u Tajlandu, a potom i azila u Francuskoj. Ta zemlja mu je i danas baza, mada polovinu svake godine provodi i u domovini gde ga smatraju „ocem kambodžanske kinematografije“. Traume iz detinjstva su ostavile velikog traga na njemu. Kasnije, kada je završio studije režije u Parizu, posvetiće se, uglavnom, dokumentarnim pričama koje opisuju patnje ljudi iz njegove domovine u vreme Crvenih Kmera. Proslavio se dokumentarcima „Pirinčani ljudi“ (1994), „Zemlja lutajućih duša“ (2000) i „S-21: mašina smrti Crvenih Kmera“ (2003), a pravi trijumf je doživeo jednu deceniju kasnije sa dokumentarnim filmom „Slika koja nedostaje“, prikazanim na Kanskom festivalu (i na našoj Slobodnoj zoni). U trci za Oskara bio je u najužem izboru i izgubio je od „Velike lepote“ Paola Sorentina…