Danas

OVA VLAST SE PLAŠI HUMORA

Reagovanja na film „Kameleon“ koji su studenti sa FDU u blokadi snimili u „Ćacilendu“

Premijera filma „Kameleon“ u Studentskom kulturnom centru (SKC) i na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, bila je nedeljni kulturni ali i društveni događaj u našem gradu koji je ispraćen s velikom pažnjom, kao i širom Srbije...

Jer je posle premijernih projekcija dokumentarac nastao u Pionirskom parku počeo da beleži rekordnu gledanost na Jutjubu. „Kameleon“ je nastao u „Ćacilendu“, u koji javnost, osim režimskih propagandista nema pristupa, a ovaj uzbudljiv i angažovani dokumentarni zapis delo je dvojice studenata kamere sa FDU koji su se infiltrirali među „studente koji žele da uče“, i na duhovit način pokazali sav mrak trenutka koji živimo, i šta je sve vlast spremna da uradi da bi zaustavila studentske i građanske proteste koji se svakodnevno šire Srbijom. „Oni su studenti 2.0 i organizovano su kampovali u Pionirskom parku, u ozloglašenom ‘Ćacilendu ‘. On je Kameleon i ovo je njegov najveći tajni zadatak“, zapisano je na Instagram stranici studenata Svi u blokade FDU u najavi za premijeru. Kako za Danas ističe reditelj Janko Baljak, jedan od naših najvažnijih dokumentarista, „Kameleon“ je značajan dokument o jednom vremenu koji će tek s godinama dobijati na težini. – Studenti su uspeli da od premijere naprave gradski događaj u svom prepoznatljivom blokadnom stilu. Redovi ispred FDU i SKC-a motivisaće i ljude koji su ostali kod kuće da pogledaju film na Youtubu u brojevima od više stotina hiljada, što je poseban fenomen svega što studenti FDU u blokadi izbace kao medijski sadržaj na društvene mreže – smatra Baljak, koji je i profesor na FDU. Prema rečima Nevene Daković, takođe profesorke na FDU, „Kameleon“ je event film, koji dolazi kao prvi u pravom trenutku. – Uz blokadni dnevnik FDU i mnoštvo drugih naslova produkcije „FDU u blokadi“, „Kameleon“ će ostati zabeležen na listi „ekranskih uradaka“ koji su učinili da se čuje autentični glas studenata koji poručuju Srbiji „da oseti nešto, bilo šta“ – smatra Daković. – „Kameleon“ ili dnevnik „Kako sam se infiltrirao među studente 2.0“ je učinio da se slatko nasmejemo uprkos bolu, težini i gorčini ovih meseci… Govoreći iz pozicije „insajdera“, tj. profesorke FDU, sigurna sam da će duhoviti, „reportažni“ film utemeljen na improvizaciji u menjajućim okolnostima biti i diplomski rad na makar dve katedre (na špici je u svim funkcijama potpisan FDU) ocenjen najvišom ocenom jer i „nepozajmljeni materijal BBC-a“ teško da zaslužuje manje – ističe Nevena Daković. U dokumentarcu o „Ćacilendu“, pored iznajmljenih „studenata koji žele da uče“, vidimo sve one koji nisu studenti (dovedeni i plaćeni da statiraju), režimske bakice i dekice koji im u „znak obožavanja“ donose brdo hrane i kolača (sve pokupovano u prodavnicama), ali i „čuvare koji održavaju red“ pored Pionirskog parka, opasne, neidentifikovane tipove sa maskama, na koje policija ne reaguje dok prete studentu FDU u blokadi… A kako objašnjava reditelj i profesor na FDU Srdan Golubović, humor je nešto što najviše ugrožava ovaj režim. – Studenti od početka na maštovit, inteligentan i duhovit način pokazuju svoju superiornost, zbunjuju režim, podsmevaju se svim pretnjama, ucenama, pritiscima, bahatosti i glupostima koje ova vlast proizvodi. „Kameleon“ je takav film, on nikoga ne vređa, samo konstatuje jednu stvarnost, kroz humor i apsurd – kaže Golubović. – Ako je nekome takvo čitanje stvarnosti uvredljivo, onda on moć humora i maštovitosti smatra najvećim društvenim neprijateljem. A kao što se pokazalo za ova četiri meseca, ova vlast za humor ne može da pronađe odgovor, i njega se najviše, mahnito i suštinski plaši. Zbog toga su studenti Fakulteta dramskih umetnosti i napravili „Kameleon“ – smatra Golubović. Reditelj Nikola Ležaić pravi paralelu između dokumentarca studenata FDU u blokadi i dela našeg najavangardnijeg i najbeskompromisnijeg filmskog autora. – Želimir Žilnik, naš proslavljeni kolega, krajem šezdesetih je snimao kratke dokumentarne filmove u stilu „gonzo“ novinarstva. U jednom od njih, po imenu „Crni film“, intervjuisao je i okupio grupu beskućnika i u sred noći ih doveo svojoj kući, pospanoj ženi i detetu, dok ne nađe način da ih nekako smesti. Tako je krenula urnebesna kafkijanska saga po institucijama koje bi trebalo da budu odgovorne za te ljude. Kao što pretpostavljate, nije uspeo i morao je da zamoli ljude da napuste njegov stan. Ozbiljnost sa kojom je Žilnik pristupio ovoj apsurdnoj situaciji je film učinilo krajnje duhovitim i šarmantnim, ali i mnogo dubljim i oporijim, jer kako kažu, najslađe se smejemo stvarima koje nas najviše bole – kaže Ležaić. – Kratki dokumentarni film „Kameleon“ naših budućih kolega, na najbolji način prati ovaj postupak, i na subjektivan, duhovit, dovitljiv i nadasve ljudski…