Danas

RUŽIĆ NASTAVLJA DA JAVNIM NASTUPIMA INTRIGIRA JAVNOST

Ko veruje da će da se odmetne u opozicionara, malo zna o SPS-u

Narodni poslanik Socijalistič ke partije Srbije Branko Ružić svojim javnim nastupima tokom studentskih protesta i blokada intrigira opozicionu javnost u Srbiji.

Toliko da se stvorilo očekivanje da će se Ružić „odmetnuti“ u opozicionare ili makar okrenuti unutar stranke protiv svog partijskog lidera Ivice Dačića. To je dodatno „podrejalo“ Ružićevo pojavljivanje na protestu studenata 15. marta, u Beogradu. No, u intervjuu nedeljniku Vreme Ružić se ispostavio kao borac za pravedniji odnos Srpske napredne stranke prema SPS-u, zalagajući se i da se potpiše koalicioni sporazum između ove dve stranke koji, prema njegovim rečima, nije nikada potpisan od početka koalicione 2012. godine. Ružić je, takođe, upitan da li ima ambicije da bude predsednik SPS-a, rekao da se može govoriti 2026. godine, kada se raspišu unutarstranački izbor. Poslanik socijalista u intervjuu je i „branio“ Dačića, rekavši da je „u svom zamešateljstvu“, odnosno izjava o navodnom korišćenju zvučnog topa, ipak na kraju bio korektan. Uz to, Ružić je naveo da se divi studentima, da ne smatra poput predsednika da je to pobuna bogatih, a kritikovao je ponovo i kamp u Pionirskom parku. Cvijetin Milivojević, politički analitičar, ukazuje da Ružić nije jedini koji, kako kaže, ispipava teren. Podseć a da su to povremeno činili i čine Vladimir Zagrađanin, faktički direktor stranke, kao i Novica Tončev, aktuelni ministar, koji je, prema Milivojević u, najstabilniji deo SPS-a jer to onaj deo stranke na istoku I jugu Srbije. „Ovo nije prvi put da to čini Ružić, Pet godina možete da čitate te neke njegove, takozvano nestašne izjave, ali on nikada ne prelazi tu crnu tolerantnosti i uvek samo pokušava osvojiti neki slobodan teren da bi SPS sutra mogao da osvoji bolji status u ophođenju s glavnim koalicionim partnerom“, ukazuje on. Milivojević ističe i karakter SPS-a, navodeći da je to stranka vlasti čija je to konstanta još od osnivačkog kongresa juna 1990. godine. Socijalisti, smatra on, nikada ne bi došli u rizičnu situaciju da pređu neku crvenu granicu tolerancije koju oni misle da Vučić ima i idu do te granice pa se vraćaju nazad. „Ako je neko iz opozicije računao da SPS može biti taj prebeg, neki most ka osvajanju vlasti od strane opozicije, to je tačno, ali pod jednim sticajem ukolnosti. Da ljudi u SPS-u koji imaju izuzetno iskustvo u opstajanju u vlasti, budu 100 odsto sigurni da je sa Vučićem priča završena, odnosno da je Vučić pušten iz vodu, bilo od nekih moćnih stranih faktora, bilo da je unutrašnji pritisak na ulicama takav da će Vučić biti bivši. To još nije tako, prema tome SPS sigurno neće rizikovati da uđe u avanturu“, kaže on, dodajući da to potkrepljuju iskustva iz 2008. i 2012. godine. Još jedno Ružićevo gostovanje privuklo je pažnju. Na opozicionoj KTV Ružić je, odgovarajući na kritike Ivice Dačića da se ne može u isto vreme biti i na vlasti i na protestu protiv vlasti, rekao da je saglasan sa svojim predsednikom. Napomenuo je da on te subote šetao Beogradom, a da je njegova ruta „koindicirala“ sa rutom protesta. Milivojević smatra da je Ružićeva izjava na mestu, jer on u subotu nije bio na protestu da agituje za opoziciju, jer ni zahtevi protesta nisu u tom smislu opozicioni protiv vlasti, već se zahtevima traži vra- ćanja sve tri grane vlasti u svoje nadlež nosti, što Vučiću, napominje naš sagovornik, ne odgovara…