Danas

VUČIĆU JE MANEVARSKI PROSTOR ZNATNO SUŽEN

Profesor Slobodan Samardžić za Danas o evropskim porukama, studentskim protestima, vlasti i opoziciji

Vučić je davno, još od 2013. godine, Kosovo i Metohiju pustio niz vodu. Cela njegova politika u toj stvari je politika odricanja Srbije od svoje južne pokrajine. U tom periodu, jedini izuzetak bila je politika poništavanja priznanja tzv. Kosova.

Ali, posle Vašingtonskog sporazuma iz septembra 2020, zvanič na Srbija je digla ruke od toga, kaže u razgovoru za Danas profesor Slobodan Samardžić – Nedavno kenijsko priznanje „Kosova“ rezultat je ubrzane politike definitivne predaje pokrajine 2022. i 2023. godine, koja je ishodila Briselsko-ohridskim sporazumima. Pre Vašingtonskog sporazuma, moglo se jasno videti da se veći broj država, onih manjih i zavisnih od uticaja SAD i EU, oslobodio straha od njihovih represalija u slučaju nepriznavanja „Kosova“. Vučićevo odustajanje od te, inače uspešne politike, govori o tome da je on u svom delovanju uvek bio zavisnik zapadnih činilaca, kaže naš sagovornik odgovarajući na pitanje kako vidi to što je Kenija priznala nezavisnost Kosova, uprkos Vučićevim najavama s početka godine da će doći do dva velika otpriznavanja. Koja je ključna poruka Ursule fon der Lajen tokom nedavnog odlaska Vučića u Brisel? Kako vidite izostanak pominjanja važnosti utvrđivanja istine o upotrebi zvučnog oružja? – Predsednica EK drži se kontinuiteta politike EU prema Srbiji još od pre 2012, kada je pitanje pridru- živanja i pristupanja Srbije bilo uslovljeno ultimatumom da Srbija prizna nezavisnost Kosova. Godine 2012. samo je pronađena osoba koja će prihvatiti taj ultimatum, sa jasnim kontrazahtevom da Unija zažmuri na oba oka u pogledu načina vođenja vlasti u Srbiji. Iako je proteklo više vremena nego što se očekivalo, Vučić je ipak doveo taj proces do kraja, a to je de iure priznanje „Kosova“. U tom kontinuitetu od trinaest godina učvršćena su pravila ponašanja „dve strane“ bez kojih bi bila nezamisliva trgovina između zaštite i pokornosti, koja čini osnov Vučićevog dugogodišnjeg održanja. Fon der Lajen se drži te politike i nije na njoj da je prekine, premda je njoj teže da je opravdava na vrhuncu Vučićevog nedemokratskog i nasilnog režima. Ta politika ne vodi se u Evropskom parlamentu, koji je mnogo eksplicitniji u kritici režima u Srbiji, nego u telima koja su zatvorenija za javnost, Savetu ministara i Evropskoj komisiji, pa ni ovde u duhu zakonskih postupaka odlučivanja. Dakle, predsednica Komisije je mogla i onako skromno – preko tvita – da izrekne samo nekoliko oveštalih fraza, da ih sada ne ponavljamo. U kontekstu takve politike, priča o upotrebi zvučnog oružja u Beogradu ne dolazi u obzir. Za to su zaduženi evropski parlamentarci, po svojoj volji. Koje je pak po Vama, Vučić poruke poslao? – Glavna poruka bila je da će Srbija sada krajnje ozbiljno krenuti u evropske integracije i s tim u vezi otvoriti pregovaračke klastere 2 i 3. Danas to izgleda groteskno, ali to nije samo Vučićev rečnik, već i rečnik evropskih zvaničnika, uz zahtev da se poboljšaju izborni, medijski i opšti uslovi. Obrni-okreni, ovu priču slušamo godinama, gotovo decenijama, ali danas u uslovima opštedruštvene pobune, ta priča deluje kao maliciozna šala. Mislite li da će se Vučić odlučiti za formiranje Vlade ili za izbore? – On je bliži tome da napravi Vladu na osnovu sadašnje parlamentarne većine. Svestan je da izbori bez ozbiljnih promena neće uspeti. Prošli bi bez opozicije, a to mu ni zapadni pokrovitelji ne bi prihvatili. Zato mu je lakše da ide na novu Vladu sa starim parlamentom. Ali, u postojećim uslovima ni to ne bi zadovoljilo činioce u EU. Što se njih tiče, najbolje bi bilo da dođe do nekog, ma kakvog dogovora sa opozicijom. Hoće li imati ti izbori smisla bez opozicije koja, bar zasad, tvrdi da na njih neće izaći? – Izbori su manje verovatni, jer opozicija sasvim sigurno ne bi na njih izašla bez ozbiljnih promena izbornih uslova. A za to je potreban dogovor vlasti i opozicije, koji je zasada nemoguć. Siguran sam da opozicija ne bi pristala na fasadne promene izbornih uslova ma koliko bi EU i OEBS na tome insistirali. Ne bi se ponovila 2021. godina kada je u dva navrata (jun i septembar) delegacija EP odbila sve zahteve opozicije, a stala na stranu kozmetičkih promena koje su ponudile vlasti. Vanredni izbori 2022. i 2023. godine bili su održani bez promena, ali i bez ozbiljne kritike pomenute dve organizacije koje su navodno nadgledale njihovo sprovođenje. To se sada ne može ponoviti…