Vreme

“VREME” ISTRAŽUJE

Šta je izazvalo zloslutni huk u Kralja Milana

Na dan istorijskog protesta 15. marta, tačno u 19:11, nešto je nagnalo ljude u beg u Ulici kralja Milana. Od tada se nižu teorije, a konačnog dokaza nema. “Vreme” je utvrdilo brojne detalje o jezovitom zvuku koji je u sekundi razdvojio građane u prepunoj ulici, kao i onome što se dešavalo pre i posle.

I HUK
“Kao nadolazeća opasnost i nevidljivi uragan. Opasnost od koje si morao iste sekunde pobeći, bilo gde.” Tako stvar opisuje jedan od očevidaca događaja iz Ulice kralja Milana, koja povezuje Terazije i Slaviju. Stajao je tog 15. marta u 19:11, tih i zamišljen, tik uz zastakljeni zid Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Oko njega na hiljade ljudi u ćutnji u znak sećanja na žrtve koje je zdrobila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu. Epicentar skupa bio je malo dalje, na divovskom kružnom toku Slavija, ali je on bio premali za bar tristotinak hiljada ljudi, za najveći skup u istoriji Srbije. Narod se razlegao okolnim ulicama, sve do Skupštine. Da nije bilo toliko ljudi, da nije bilo snimaka, o onome što se tada dogodilo verovatno nikad niko ne bi progovorio. Jer bi se bojao da ga ne proglase ludim. “Zvuk je u sekundi prešao preko nas. Prvi put sam tako nešto doživela i to je proizvelo osećaj strave”, kaže jedna žena koja je stajala nedaleko. Slične priče se nižu. “Vreme” je sakupilo oko dve stotine svedočanstava još neobjašnjivog događaja. Udar misterioznog oružja ili masovna panika? Ili pomalo od oba? No, idemo redom.
EPICENTAR OD 450 METARA
U 19 časova počelo je petnaest minuta tišine za petnaest žrtava nadstrešnice – broj se koji dan kasnije povećao na šesnaest. Malo šta se čulo. Šuškanje kabanica, dron koji snima iz vazduha, katkad kašalj. U daljini, posebno iz Pionirskog parka, gungula, topovski udari. Poneka vuvuzela. Ali uglavnom tiho. Tačno u 19:11 ljudi su osetili nešto što različito opisuju, čak i ako su stajali jedni pored drugih (vidi okvir “Kako zvuk, a ne nema ničega”). Kao da avion preleće dva metra iznad glava. Ili da ulicom juri nevidljivi autobus. Neki su čuli “vuššššš” ili huk, neki zvuk poznat iz Formule 1 ili onaj krstareće rakete koja zloslutno nailazi. Mnogi izveštavaju o topotu hiljada konja – što se možda još najlakše da objasniti, jer su se ljudi dali u masovno bežanje sa samog druma Ulice kralja Milana ka trotoarima i obodima. Ima dvadesetak snimaka, od kojih osam dolazi sa nadzornih kamera – dakle stabilnih i mirnih, ali bez tona. Te najkvalitetnije snimke objavili su tabloidi, ali je pitanje koliko idu u prilog tezi vlasti da se takoreći ništa osim masovne panike nije dogodilo. Jer na snimcima se vidi kako se neverovatnom brzinom otvara koridor iz pravca Terazija ka Slaviji. U par sekundi, kolovoz je bio skoro prazan. Stotine ljudi od tada opisuju iskustvo najbolje što umeju, svesni da zvuči čudno – “zli vazduh” je prostrujao, jezovito. Po jednima odozgo. Po drugima u visini nogu. “Vreme” je mapiralo ljude koji su nam se javili i poslali tačnu lokaciju, što se sve vidi na našoj mapi. Upadljiva je koncentracija između raskrsnice Kralja Milana i Kneza Miloša (“London”) i Cvetnog trga. To je epicentar u dužini od 450 metara. To znači da, štagod da se desilo, išlo je samom Ulicom kralja Milana. Niko ništa nije video, samo čuo ili osetio. Doduše, neki svedoci koji su u trom trenu bili okrenuti u suprotnom smeru – dakle, ne ka Slaviji već ka Terazijama – tvrde da im je u lice došla uzdignuta prašina. Odakle je tačno došlo? Oni sa Slavije kažu – od Cvetnog trga. Oni sa Cvetnog trga – od Beograđanke. Oni kod Beograđanke – iz pravca Andrićevog venca. Oni kod Andrićevog venca – od Terazija. Tu se svedočanstva proređuju. Prema svedočenjima, razdelnica je Stari dvor (Skupština grada Beograda). Oni koji su bliži Terazijama bežali su na suprotnu stranu od onih koji su bliži Slaviji. Tu činjenicu vlasti koriste za tvrdnju da je izvor cele gungule zapravo trčanje studentskih redara niz Ulicu Dragoslava Jovanovića, tik uz Stari dvor. Niko nije posvedočio o nečemu konkretnom pa nije moguće utvrditi tačno mesto odakle je krenulo. Niko na “liniji vatre” nije video napravu koja bi mogla biti zvučni top ili neko drugo oružje. Ali teorija ima mnogo. Mnogi svedoci i naučnici govore da je moralo biti nešto. Tužilaštvo malodušno ispituje slučaj i kao da amnestira državu. Dok su se zvaničnici zapetljali u laži o zvučnim topovima (lrad), slučaj ima baruta da dodatno raspali proteste. Da li je neko soničnim ili vazdušnim topom opalio po masi, pretvarajući ljude u pokusne kuniće?
II ZDRAVSTVENI KARTON
U prvi mah su bile vidljive posledice stampeda. Kad se masa dala u beg sa sredine druma, mnogi su padali jedni preko drugih, razbijali glave, gulili kolena. Redakciji “Vremena” je prijavljen jedan polomljeni prst i jedan potencijalno polomljeni članak. Drugi su pisali o glavobolji, mučnini, vrtoglavici, zujanju u ušima. Na društvenim mrežama – gde je teško razlučiti istinu od rekla-kazala – pričalo se o problemima srčanih bolesnika sa pejsmejkerima, ali to još niko nije potvrdio. Univerzitetski klinički centar demantovao je da je na dan protesta zbrinuo na desetine građana sa tegobama koje bi mogla da izazove “upotreba nekakvog zvučnog topa”. Ali dodao da je “kod svih njih” urađena dijagnostika i da “ni kod koga nisu zabeležene tegobe kakve pojedinci neodgovorno navode”. Dva dana nakon protesta, reporteri “Vremena” u Kliničkom centru nisu zatekli gužvu. Ali jesu ministra zdravlja Zlatibora Lončara koji je, ulazeći u automobil, na naše pitanje da li se javljaju ljudi sa opisanim tegobama ironično odgovorio: “Zar ne vidite koja je gužva?” Prema Lončaru, niti je bilo topa niti autentičnih pacijenata sa nesvesticom i mučninom. “Da li ste videli nekoga da se hvata za uši, što je karakteristično ili da je povraćao? To niko nije uradio. Neka utvrdi istraga, ali nije ga (topa) bilo”, rekao je Lončar. Štaviše, tvrdi da su se neki ljudi kasnije “po nalogu” javljali da lažu o simptomima. Urgentni centar i Ministarstvo zdravlja ignorisali su upite “Vremena” o broju prijema u danima iza protesta. Jedan izvor, lekar bolnice “Dragiša Mišović”, tvrdi da se nakon protesta javilo tridesetak ljudi koji su upućeni specijalisti za ORL. Nekoliko ljudi je “Vremenu” poslalo lekarske izveštaje. Na jednom se navodi da “pacijentkinja dolazi na pregled zbog pritiska i nelagodnosti u ušima, mučnine, vertiginoznih tegoba i glavobolje. Tegobe su nastale sinoć nakon ‘zvučnog udara’ koji se desio na ulici u Beogradu tokom ‘odavanja 15 minuta tišine’.” Ali lekari ništa nisu našli. Iz jedne grupe Novosađana, njih četvoro je išlo dežurnom lekaru, a troje je poslato u bolnicu na pregled otorinolaringologa. Postavljena im je dijagnoza W42 – izlaganje buci.
UZNEMIRENOST
Većina ljudi koja se javila redakciji “Vremena” kaže da nije imala vidljive posledice, osim uznemirenosti. Dramatično je svedočenje Staše Vasiljević, koja je bila sa porodicom na uglu Resavske i Kralja Milana. Njena mlađa sestra pešačila je iz Loznice na protest, bila umorna i sela na trotoar. Kad je krenula panika, ljudi su je gazili. “Kad su svi došli sebi i kad smo je podigli na noge bila je malaksala, dezorijentisana. Samo je tiho plakala i preklinjala da je vodimo kući. Telo joj je bilo mlitavo, a pogled unezveren. Probijali smo se kroz masu i ona je tri puta pala u nesvest”, navodi Staša. Njena sestra nije čula dok se nije smirila, na momente nije videla. Osećala je kao da će se ispovraćati, ali nije imala snage da kaže. I Staša je otišla u Zemunsku bolnicu zbog glavobolje, a tvrdi da je onde videla pune hodnike ljudi koji su doživeli isto. “Celu noć sam provela u suzama jer od noćnih mora nisam mogla da se smirim. Plašim se da ćemo se sa fi zičkim posledicama izboriti, a psihička trauma će zauvek ostati sa nama. Plašim se kad pomislim da treba da izađem napolje”, dodaje ona. I neke nevladine organizacije sakupljaju svedočenja. Organizaciji A11 javilo se oko 4000 ljudi, međutim još nisu u potpunosti analizirali podatke. Taj dan je inače bio bučan, a to u Kralja Milana izazvalo je paniku. Teško je razlučiti šta je simptom čega, posebno jer zdravstvene vlasti ne sarađuju. Zna se da duža izloženost zvučnom oružju može izazvati gubitak sluha. Kraća može izazvati dezorijentaciju, mučninu, migrene i anksiozne poremećaje. Ali huk nije došao sam. Imao je pratioce u crnim kapuljačama.
III DIVERZIJA
Dan je mirisao na nevolju otkako je ujutru kroz grad prodefi lovalo dvestotinak ljudi u crnom. Neki maskirani, većina naizgled u treningu. Posle gradskog marša, policijska brigada ih je pripustila u Pionirski park – inače opasan ogradama, traktorima i kanalom. Ispostaviće se da tamo nisu bili bez veze. Tokom tišine, par minuta pre ključnog trena u 19:11, otpočela je ulična borba. I to nije bilo jedino mesto…