Danas

ANKETNA KOMISIJA ZA ISPITIVANJE ODGOVORNOSTI

Vučić, Mihajlović i Dinkić da odgovore za skok sa 330 miliona na 1,2 milijarde evra

Novcem Evropske unije su još 2012. i 2013. godine urađene preliminarne studije koje su pokazale da bi modernizacija pruge od Novog Sada do mađarske granice koštala oko 330 miliona evra, a na kraju je Srbija ove radove platila kineskom konzorcijumu oko 1,2 milijarde evra...

Utvrdila je Anketna komisija za ispitivanje odgovornosti urušavanja nadstrešnice. Na jučerašnjoj konferenciji za medije profesor na Fakultetu organizacionih nauka i član Anketne komisije Vladimir Obradović izjavio je da Aleksandar Vučić, Zorana Mihajlović i Mlađan Dinkić moraju biti ispitani od srpskog i evropskog pravosudnog sistema i da objasne zašto su donosili štetne odluke koje su građane Srbije koštale za oko milijardu evra više. „Preliminarne studije koje su finansirane iz evropskih sredstava pokazuju da je rekonstrukcija i modernizacija pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom trebalo da košta oko 330 miliona evra. Kako smo od te cifre došli do cifre koja je plaćena kineskom konzorcijumu i iznosi 1,2 milijarde evra. Gde je taj rast koji ne može biti opravdan ni inflacijom ni rastom cena“, rekao je Obradović. Istakao je da ne postoji drugo objašnjenje već da je Srbija odbacila evropski koncept finansiranja koji je nudio jeftine kredite i bespovratna sredstva samo zato što evropsko finansiranje ne poznaje prijateljske ugovore i izbor izvođača bez konkursa. „Zato se vlada odlučila da uzme nepovoljne aranžmane od Rusije i Kine, tako da je u ruskom aranžmanu rađena pruga od Pazove do Novog Sada, a u kineskom od Beograda do Pazove i od Novog Sada do granice sa Mađarskom. Vučićeva vlada uzela je skupe kredite samo da bi radila na netransparentan način“, rekao je Obradović. Prema njegovim rečima, kako je Vučić u to vreme bio prvi potpredsednik vlade, a kasnije i predsednik vlade, on je direktno odgovoran sa resornim ministrima za te štetne odluke. Obradović je istakao da s obzirom na to da su sredstava dolazila i iz evropskih fondova, Anketna komisija smatra da bi i evropske institucije trebalo da utvrde da li je bilo nenamenskog trošenja tog evropskog novca. Podsetio je da rekonstrukcija i modernizacija pruge od Beograda od Subotice nije ideja Aleksandra Vučića, već da je ta ideja razrađena još 2010. i 2011. godine u vreme vlade Mirka Cvetkovića. Takođe je podsetio da je u to vreme napravljen aranžman sa Evropskom unijom koja je Srbiji bespovratno dala 3,95 miliona evra za izradu preliminarne studije modernizacija pruge. „Za preliminarnu studiju odobren je konzorcijum koji predvodi Luj Beržer da se uradi idejni projekat, uticaj na životnu sredinu, studija opravdanosti i tenderska dokumentacija za izvođenje“, rekao je Obradović. Ukazao je da to potvrđuje i izveštaj Ministarstva građevine iz 2014. godine koji je potpisala Zorana Mihajlović. Obradović je rekao i da se u ovom slučaju javlja još jedno ključno pitanje: „Ko je i kad doneo odluku da se pruga preprojektuje sa 160 na do 200 kilometara na sat?“. Inicijalna studija pokazuje da je ta pruga opravdana ako ide brzinom od 160 kilometara na sat, a da bi sve drugo preko toga bilo neracionalno. Ipak u projektnom zadatku iz 2015. godine, koji je potpisala Zorana Mihajlović, daje se nalog da se pruga preprojektuje za projektnu brzinu do 200 kilometara na sat ukazao je Obradović. On je istakao da je ušteda u putovanju od Beograda o Subotice ukoliko voz ide brzinom od 200 kilometara na sat umesto od 160 kilometara na sat osam minuta. „Samo putnički vozovi, jer teretni i ne mogu da dostignu ni 160 kilometara na sat“, izjavio je Obradović. Profesor na Filozofskom fakultetu i član Anketne komisije Ognjen Radonjić govorio je o kršenju Zakona o javnim nabavkama u okviru projekta modernizacije pruge od Beograda do mađarske granice. On je ukazao da Zakon o javnim nabavkama prepoznaje da je moguć e da nekim ugovorom, čak i međunarodnim ugovorom, van snage staviti značajan deo ovog zakona, ali da se i u tom slučaju moraju poštovati određena načela. „A ta načela su ekonomičnosti, efikasnosti, obezbeđivanja konkurencije i zabrana diskriminacije, transparentnost postupka javne nabavke. Na kraju krajeva, to je predviđeno i komercijalnim ugovorom da konzorcijum kada bira podizvođača mora da ih bira na transparentan način. Mi smo konstatovali da to najverovatnije nije učinjeno“, rekao je Radonjić. On je rekao da je poseban problem kod Aneksa 3 i Aneksa 4 komercijalnog ugovora, tačnije člana 4 ovih aneksa, to što je u suprotnosti sa Zakonom o obligacionim odnosima. Taj Zakon predviđa da izvođač bira podizvođača, odgovara za njegov rad, dodajući da je na istoj liniji napravljen i komercijalni ugovor. Međutim, dodao je on, ovim aneksima navedeno je da podizvođače bira Republika Srbija bez procesa javne nabavke, najverovatnije na nekoj prijateljskoj osnovi, pri čemu za njih i odgovara Republika Srbija, a ne izvođač…