Danas
STAVLJANJE PROJEKTA „JADAR“ NA LISTU STRATEŠKIH PROJEKATA
Nije obavezujuće, ukoliko se vlast već nije prikriveno obavezala
Evropska komisija (EK) utvrdila je 25. marta listu 47 strateških projekata. Cilj toga, kako je pojašnjeno, je podsticanje domaćih kapaciteta za strateške sirovine, čime bi se ojačao evropski lanac vrednosti sirovina i diversifikovani izvori snabdevanja.
Ovi projekti, prema saopštenju EK, predstavljaju važnu prekretnicu u sprovođenju Zakona o kritičnim sirovinama, koji je stupio na snagu 23. maja prošle godine, koji treba do 2030. godine obezbedi uslove da Evropa zadovolji 10 odsto svojih potreba iz domaće eksploatacije, 40 odsto iz prerade i 25 odsto iz reciklaže strateških sirovina. Na ovoj listi nije se našao projekat „Jadar“ iz Srbije, što je vest koja je mnoge u Srbiju obradovala. Ipak, rano je za radovanje, jer se ovih 47 novih strateških projekata nalazi samo u 13 država članica Evropske unije (EU), što znači da projekti van zemalja članica nisu obuhvaćeni. To je potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da će EU tek naredne sedmice proglasiti projekat iskopavanja litijuma u Srbiji „Jadar“ za svoj strateški projekat, van zemalja EU. Da li će do toga zaista doći, za sada nije poznato. Međutim, ono što jeste poznato je da je kompanija Rio Tinto prijavila projekat „Jadar“ na konkurs za strateške projekte, što je sama i javno potvrdila. Ono što je zanimljivo, među 47 projekata sa liste, čak 22 projekata odnose se upravo na litijum. Ono što ova lista donosi, jeste da će projekti moći da računaju na koordinisanu podrš ku EK, država članica i finansijskih institucija kako bi postali operativni, posebno u vezi sa pristupom finansiranju i povezivanjem sa relevantnim krajnjim korisnicima. Takođe će imati koristi od pojednostavljenih postupaka izdavanja dozvola, kako bi se obezbedila predvidljivost za investitore, uz očuvanje ekoloških, društvenih i upravljačkih standarda. U skladu sa Zakonom o kritičnim sirovinama, proces izdavanja dozvola neće trajati duže od 27 meseci za projekte eksploatacije i 15 meseci za ostale projekte, dok trenutno ti procesi mogu trajati od pet do deset godina, naglasili su iz EK. Projekat „Jadar“ u Srbiji već godinama je predmet sporenja zbog svoje potencijalne opasnosti za zdravlje ljudi i životnu sredinu. Zbog toga je čak i vlast u našoj zemlji zvanično stopirala ovaj projekat, građani su održavali brojne proteste, vodile su se žustre rasprave, ali je cela priča još uvek bez epiloga. Rio Tinto nikada nije oti- šao iz Srbije i održavao je svoj projekat u životu u iščekivanju zelenog svetla, ali budnost građana ostala je visoka, a tenzije su samo rasle. Novo svetlo na celu situaciju bacila je upravo EU, koja se zainteresovala za ovaj projekat, a pitanje njegovog uvrštavanja na listu strateških projekata podiglo je novu buru iako nije sasvim jasno šta bi to za Srbiju značilo. Predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Duško Lopandić za Danas pojašnjava da će izabrani projekti imati podršku u smislu lakšeg pristupa finansijama i „umrežavanja“ u lance proizvodnje i prerade, koje podržava EU. „Podrška je zasnovana na propisu o kritičnim sirovinama EU i raznim aranžmanima kad su u pitanju treće zemlje“, dodaje on. Lopandić navodi da samo uključivanje projekta „Jadar“ na spisak ne bi obavezivalo Srbiju ni na šta. „Međutim, pitanje je u kojoj meri su naše vlasti javno ili prikriveno već obavezale, putem sporazuma ili memoranduma, državu da se konstruktivno ponaša u ovom pitanju“, ukazuje naš sagovornik. Za EU kopanje litijuma predstavlja strateški interes, ističe Lopandić i dodaje da se srpska vlada pokazala kao „partner“ obećanjem da će litijum prepustiti evropskim, a ne kineskim firmama. „Srpska vlast uporno ignoriš e stavove većinske javnosti, ali ova tema nije završena jer će otpor kopanju u Jadru i dalje rasti“, upozorava on. Lopandić dodaje i da postoje razni oblici protivljenja eksploataciji strateških minerala i u zemljama EU, od Portugala do Rumunije. Programski direktor organizacije RERI Mirko Popović za Danas navodi da ne znamo šta je sa tim projektom i da još ne znamo da li je njega EK odobrila ili nije. „Osoba koja nam saop- štava te informacije je osoba koja je sklona da izgovara neistine. Ono što znamo jeste da EK za 47 projekata odobrila status strateškog. Popović pojašnjava da će investitor imati i određenu olakšanu proceduru izdavanja dozvola. „Ipak, ona ne podrazumeva smanjenje standarda zaštite životne sredine, niti isključ enje učešća javnosti, niti izbegavanje procene uticaja“, pojašnjava naš sagovornik…
Nema garancija da će zakoni da se poštuju
Mirko Popović podseća da akt o kritičnim sirovinama EU, kaže da se u trećim zemljama moraju primeniti isti standardi zaštite životne sredine, zaštite ljudskih prava i održivosti kao što se primenjuju u EU.
„To u Srbiji nije moguće iz nekoliko razloga. Prvi razlog je to što Srbija više nema institucije. U poslednjih nekoliko meseci, mi smo svedočili potpunom razvlašćivanju i rasturanju institucija od nacionalnog do lokalnog nivoa. Nemamo institucije koje mogu da garantuju da će ti standardi da se poštuju“, upozorava Popović.
