Novi Magazin
DŽENTRIFIKACIJA BEOGRADA
Urbano nasilje nad – umetnicima
U gradovima širom sveta, pa i u Beogradu život umetnika postaje gotovo nemoguć. Fenomen džentrifikacije ili investicionog urbanizma podrazumeva rekonstruisanje i prenamenu starih, devastiranih objekata i delova grada...
Koje novi investitori transformišu u moderne poslovne prostore, stambeno-poslovne komplekse i tržne centre namenjene višoj klasi. To se desilo sa zgradom BIGZ-a i umetnicima koji su tu imali Kutak za rad. Meni se čini da je život na koji sam pristao još kao klinac bio dobar izbor, zapravo jedini izbor. Mogao sam nešto da pokušavam protiv svoje volje, ali ovako, kao i većina otpadnika, živim u nekom paralelnom svetu, ali pošto to traje skoro oduvek, za mene je potpuno normalno, navikao sam, objašnjava Oliver Nektarijević, frontmen poznatog beogradskog benda Kanda, Kodža i Nebojša (KKN) koji više od 30 godina stvara autorsku muziku i svira po regionu. „Prezirem kompromis i u životu i u slikarstvu i zato trenutno radim kao agent za nekretnine upravo da bih sebi omogućila dobar atelje i svu materiju koju slikarstvo nosi sa sobom. Iako čudno isprva, sada mislim da neki spoj duhovnog i materijalnog jeste možda i najbolji-taj čuveni srednji put koji vodi ka ispunjenju i sreći“, objašnjava Tanja Babić, slikarka iz Beograda i član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) od 2004. godine. Iako priznaje da joj fali slikanje, surova stvarnost jeste da slikari jedva od svog rada preživljavaju i mnogima je potrebna dopunska delatnost. U gradovima širom sveta, pa i u Beogradu, život umetnika, već odavno na marginama, postaje gotovo nemoguć. Fenomen džentrifikacije ili investicionog urbanizma, koji pogađa sve svetske gradove u razvijenim, kapitalističkim zemljama, podrazumeva rekonstruisanje i prenamenu starih, devastiranih objekata i delova grada koje novi investitori transformišu u moderne poslovne prostore, stambeno-poslovne komplekse i tržne centre namenjene višoj klasi. Tokom procesa džentrifikacije, boemske četvrti se rebrendiraju i povećani troškovi života forsiraju siromašnije stanovništvo, u koje spadaju umetnici i kreativci, da se sele iz centralnih delova grada ka periferiji, prepuštajući sve novoj klasi sa većim ekonomskim kapitalom. Nekadašnji prostori za rad, kao što su stari industrijski objekti i napuštene fabrike, preuređuju se u luksuzne komercijalne komplekse u korist političara i investitora. NEKAD I SAD: Nekadašnja najveća štamparija na Balkanu, Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ) je u vreme socijalizma zapošljavao oko 3.000 ljudi. Sa privatizacijom državnih firmi tokom devedesetih godina, objekat je prešao u privatno vlasništvo, izdavao prostore za zakup i postao neformalni centar alternativne kulture koje je podsećalo na zlatno, anarhističko doba njujorških rok klubova: murali na zidovima, lift koji je nekad radio a nekad nije, lepljivi podovi, zvuk bubnjeva, smeh, vikanje u polumračnim hodnicima, flaše piva na prozorima, krov sa pogledom na celi grad. Scena je opstala do 2021. godine kad je kompanija Marera Real Estate Partners kupila BIGZ i iselila muzičare, slikare i ostale zakupce. „Ne možemo da radimo, ne možemo da zarađujemo, ne možemo da sebe izdržavamo onim što znamo da radimo. A sada nam se, umesto da država pomogne, oduzima i ono malo, a to je prostor za rad“, izjavio je Boris Vlastelica, frontmen alternativnog benda Repetitor na protestu iseljenih umetnika ispred zgrade BIGZ u martu 2021. godine pred zatvaranja tog objekta. Tri godine kasnije, muzičare i slikare je zadesila ista priča, ovog puta selidba iz napuštene fabrike Jugošpeda preko puta BIGZ-a. U trenutku kad su zakupci bili prinuđeni da se isele iz BIGZ-a 2021. godine, tadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić izjavio je da će grad ponuditi desetak objekata gde bi „mladi bendovi i umetnici mogli besplatno da dobijaju prostor i da tu razvijaju svoj talenat“, dodavši da se na tom planu intenzivno radi. Međutim, objekti koji su bili u opciji su prodati ili srušeni. Na javnom nadmetanju je prodat poslovni deo Genex kule firmi Eureka bar 2023. godine. Hotel Jugoslavija prodat je na aukciji kompaniji Milenijum timu 2024. godine, dok je kompleks Stare šećerane prodat kompaniji Vrenje takođe 2024. godine. Zgrada Pošte u Savskoj ulici, nekad predložena kao prostor za umetnike, u potpunosti je srušena početkom februara 2025. Arheološki muzej i dve pozorišne scene su predviđene u okviru novog objekta. Prema podacima Ministarstva privrede, 13 državnih preduzeća će 2025. godine biti privatizovano. Na spisku se nalazi još 50. RASTUR: Gledam neke napuštene stare kuće i vile po centru i voleo bih da se srede i da u njima žive bilo kakvi ljudi, bogataši, tajkuni, samo da te kuće ostanu takve, objašnjava Oliver: „Ali bogataše ne zanima da žive u njima; one im trebaju da bi ih srušili, da bi na njihovo mesto nabili solitere na kojima će dobro da zarade. Zato kad mi neko za neku kuću kaže da je zaštićena zakonom, kao da mi je rekao ‘ovo je sledeća koji će da ruše!’ Tragikomično.“ „Beograd je evoluirao u jedan neočekivan način, u smeru koji meni lično nije drag. Iako moj grad neizmerno volim, imam utisak da je sistem vrednosti koji diktira trendove u društvu, pa samim tim i razvoj grada, prilično površan i usmeren na kvantitet umesto na kvalitet, što se pre svega može videti u arhitekturi“, ističe Andrej Žikić Artez. Ovaj svetski priznati beogradski muralista samo prošle godine oslikao je murale u Francuskoj, Engleskoj, Grčkoj, Hrvatskoj, Italiji, Danskoj i Srbiji, a čiji se zidovi mogu videti i u Gruziji, Belorusiji, Egiptu i Indiji. „Studio u BIGZ-u bio mi je druga kuća četrnaest godina. Od početka smo znali da će se prodati jer smo dobili ugovore na dva meseca,..
