Danas

OD STUDENTSKE POBUNE DO DRUŠTVENOG DOGOVORA

Da li postoji mogućnost za nove zahteve na plenumima, nakon analize ispunjenosti prethodnih

Studenti danas, tri meseca od početka blokada fakulteta, i dalje stoje pri jedinstvenom stavu da zahtevi nisu ispunjeni. U poslednje vreme se sve više može čuti da postoji mogućnost dodavanja novih zahteva.

Profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović kaže za naš list da je na studentima da ocene da li je potrebno dodavati takve zahteve. – Ja bih se fokusirao na činjenicu da, prema nalazima univerzitetskih ekspertskog grupa, prva tri zahteva nisu ispunjena. I po svemu što znamo, nije izgledno da je ova vlast spremna da ih ispuni, ukazuje Jovanović. Postavlja pitanje šta znači „pametan potez“ i ponavlja da je na samim studentima da procene da li je neki novi zahtev potreban. – I da li bi uopšte konstatacija da se od ove vlasti ne može očekivati utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice zaista bio nov zahtev ili samo neka vrsta artikulacije starih zahteva. Hipotetički, svaki novoformulisan studentski zahtev koji je usmeren na one pređašnje imao bi dobre šanse da postane komplementaran zahtevima pobunjenog društva, objašnjava Jovanović. Smatra da se takvi zahtevi tiču izlaska iz duboke političke krize na način primeren ustavnim demokratijama – na fer i slobodnim izborima. – U društvu sazreva konsenzus da je te uslove moguće da obezbedi samo neka privremena prelazna vlada, zaključ uje Jovanović. Docentkinja Fakulteta politič kih nauka i narodna poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević, kao i Jovanović, navodi za Danas da o tome treba da odluče studenti. – Čini mi se da bi to možda u ovom trenutku bilo teško izvesti na toliko mnogo različitih fakulteta, a da novi studentski zahtevi budu usaglašeni. Ipak, ono na šta ja mogu da podsetim, iako sada deluje kao manje važno, jeste da zahtevi studenata u Beogradu i Novom Sadu nikada nisu bili identični, kaže Đorđević. Podseća da su novosadski studenti tražili i podnošenje ostavki i utvrđivanje krivične odgovornosti predsednika Vlade Miloša Vučevića i tadašnjeg gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, zatim preduzimanje krivičnog gonjenja i sprovođenje krivičnog postupka protiv policijskih službenika odgovornih za napad i nanošenje povreda penzioneru Iliji Kostiću. – Zahtevi studenata iz Beograda nekako su u javnosti, posebno medijima, predstavljeni kao sveopšti. Međutim, svi koji su ikada pokretali proteste ili učestvovali u njihovoj organizaciji bili su suočeni sa pitanjem šta ako vlast ne ispuni postavljene zahteve, ističe Đorđević. Čak i ako studente niko to javno ne pita, sigurna je da se i na njihovim plenumima sada postavlja pitanje šta da rade u kontekstu činjenice da glavni zahtevi vezani za pad nadstrešnice nisu ispunjeni te da li ova vlast uopšte može da ih ispuni. – Za mene to nije pitanje, mislim da je ova vlast pokazala da ne želi, kao i da ne može da ih ispuni, a da samu sebe ne razvlasti, ali to nije bilo tako jasno iz dosadašnjih studentskih obraćanja javnosti, smatra ona. Naša sagovornica naglašava da su studenti praksom plenuma kao i marševa kroz zemlju stekli ogromnu podr- šku, pozvali na solidarnost i kao društvena grupa stekli ogromnu društvenu moć. Ipak, ni takva moć koju su zasad iskoristili za oslobađanja zajednice i podsećanje svih građana na neophodnu solidarnost u društvu nije transformisala ogromnu političku i ekonomsku moć režima zbog čije sistemske korupcije je stradalo 15 ljudi. – Mnogi ljudi, posebno prosvetari, rizikuju zbog podrške studentima i sada to dolazi na naplatu. Zbog toga što su se svi okupili oko podrške studentima, na njima jeste odgovornost da kažu kako vide epilog svoje pobune, jer se to više ne tiče samo njih. Ogromna je odgovornost da se usmeri studentska pobuna ka nečemu što može da institucionalizuje novi društveni dogovor o tome u kakvoj zemlji želimo da živimo, navodi Đorđević…