Vreme

INTERVJU: KULTURA U BLOKADI

Promišljati i živeti promene

“Želimo da omogućimo uključivanje u dijalog različitih aktera, da promišljaju promene koje su nam svima odavno neophodne i da u isto vreme pokušaju da te promene otelove u samom prostoru. Promišljati i živeti promene, to je nešto što mora da postoji i pre ulaska u legalističke okvire”

Ovo je prvo obraćanje medijima Kulture u blokadi. Da do njega dođe, odlučeno je na plenumu. Plenum je održan u Dvorani Kulturnog centra Beograda, u prostoru koji su zauzeli 18. februara i prozvali ga “Oslobođeni KCB”. O ovoj akciji se znalo samo onoliko koliko je Kultura u blokadi bila voljna da otkrije u dva saopštenja i desetak objava na društvenim mrežama i sajtu: da su neformalna inicijativa koju čine radnici u kulturi i zaposleni u ustanovama kulture i sa nezavisne scene, da im je cilj zajednička borba ne samo za promene u kulturi već i u društvu, kao i da se neće zaustaviti samo na oslobađanju KCB-u. Svaki pokušaj novinara da razgovaraju pojedinačno sa nekim od članova Kulture u blokadi završavao bi se ljubaznim pozivom na plenum. Zaposleni u KCB-u kojima je oduzeta bioskopska Dvorana (pa, dakle, i program i zarada), takođe nisu želeli da komentarišu objašnjavajući da ne bi trebalo skretati fokus sa studenata. Razgovor sa Kulturom u blokadi realizovan je mejlom, a na pitanja “Vremena” odgovaralo je, zajednički, više članova. Zamoljeni su da odgovaraju što konkretnije. Koliko sam čula, većina vas smatra da mediji nisu naklonjeni KuB. Šta su neistinito preneli? Vi ste medijski zatvoreni, priznaćete da takva situacija omogućava medijima da pretpostavljaju i nagađaju. Zašto ste medijski zatvoreni? – Ne bismo rekli da smo medijski zatvoreni, već da smo se odlučili za taktiku i nastup koji nisu konvencionalni. Po uzoru na studentski pokret, odlučili smo da sačuvamo horizontalnost inicijative koja, da podsetimo, nema vođe, ni predstavnike. Kao i sve drugo, to je bila kolektivna odluka o kojoj se razgovaralo na plenumima u više navrata. Ljudi koji aktivno učestvuju na plenumima imaju različite profesionalne statuse, različita iskustva, pa samim tim mogu naići na različite vrste problema u slučaju javnog eksponiranja. Važne aspekte našeg delovanja obrazlažemo putem pisanih saopštenja na društvenim mrežama i na našem sajtu. Ipak, primećujemo da mediji često previđaju naše objave, tako da bez neposrednog uključivanja dolazi do jednostranog izveštavanja. Da li možete da otkrijete još neki podatak o sebi? Na primer, kako ste nastali, koliko vas ima, ko su vaši članovi, kakav vam je plan? – Kultura u blokadi je neformalna inicijativa koja funkcioniše na principima direktne demokratije i plenuma, otvorena za sve umetnike, radnike u kulturi, zaposlene u institucijama kulture, kao i sve zainteresovane građane. S obzirom na to da smo mi otvorena inicijativa, a ne organizacija sa hijerarhijom, nemamo formalne članove, pa tako ni fi ksni broj ljudi koji čine inicijativu. Naši plenumi su javni i svako je dobrodošao da iskaže svoje mišljenje, učestvuje u glasanju o odlukama i doprinese u radnim grupama. Višemesečna studentska borba je inspirativna na bezbroj nivoa i kako su studenti više puta apelovali – tu borbu je neophodno širiti dalje u ostale društvene sfere. Ako neko smatra da teret korenite promene našeg društva treba u celosti da iznesu studenti, to je legitiman stav, ali mi smo pre za to da svako treba da pomogne u svom sektoru koliko može. Najlakše je gledati sa strane kako drugi vode borbu. Ne deluje nam pravično a kamoli solidarno da idemo na studentske proteste i zahtevamo da sve stane, a onda da se vratimo svojim svakodnevnim aktivnostima, kao da se ništa nije desilo. Prvi zahtev s kojim ste se oglasili još počekom februara, kad ste protestovali ispred Ministarstva kulture, bio je povećanje budžeta za kulturu. Međutim, nakon vaše blokade KCBa više ga ne pominjete. Da li radite na njegovom ispunjenju i kako? – U okviru naše inicijative postoji više radnih grupa, uključujući onu koja se bavi razradom ciljeva, od kojih ne odustajemo. Zahtev koji ste pomenuli je jedan od ključnih, jer svi koji rade i stvaraju u našem sektoru odavno znaju da se za kulturu ne izdvaja dovoljno novca, a verujemo da je to jasno i drugima. Čak i to malo novca što se izdvaja, raspoređuje se na netransparentan način, a neretko i sumnjivim organizacijama. Podsetićemo da to nije jedini zahtev, već da ih ima pet koji su vezani za resor kulture i pored budžeta oni se tiču: projekta expo2027, zaustavljanja rušenja kulturnog nasleđa zarad investicionog urbanizma, govora mržnje u medijima i suštinskog zahteva da kultura bude dostupna svima…