Novi Magazin

UKRAJINA I ISTOČNA AZIJA

Nepouzdana Amerika i nuklearno oružje

U poslednjih 60 godina nuklearna proliferacija percipirana je negativno, što ne treba da čudi s obzirom na razarajuću moć nuklearnog oružja. Petog decembra 1994. Ukrajina je napravila sudbonosnu odluku koja će oblikovati njenu bezbednosno okruženje i geopolitičku sudbinu u narednim decenijama.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Ukrajina je nasledila nuklearni arsenal koji ju je učinio trećom nuklearnom silom na svetu sa preko 1900 nuklearnih bojevih glava. Ubeđena od strane međunarodne zajednice, pre svega Sjedinjenih Država i Rusije, da je Hladni rat okončan i da će Evropom zavladati ultimativni mir, Ukrajina se odrekla svog nuklearnog arsenala i pristupila sporazumu o neširenju nuklearnog oružja (NPT) kao nenuklearna članica. Za uzvrat, Budimpeštanskim memorandumom, koji su potpisale SAD, Britanija i Rusija, Ukrajini je garantovan teritorijalni integritet granica iz 1991. Države potpisnice su se obavezale da neće upotrebljavati vojnu silu ili ekonomsku prinudu protiv Ukrajine, kao ni da joj neće pretiti upotrebom nuklearnog oružja. RUSKA PREVARA: Dve decenije kasnije, 2014, Rusija je prekršila ovaj sporazum aneksijom Krima, a uprkos jasnom kršenju, odgovor Zapada bio je ograničen na ekonomske sankcije i diplomatsku osudu. Izgledalo je da će greške iz prošlosti biti ispravljene 2022, kada je nakon obnovljene ruske invazije na Ukrajinu, američki predsednik Džo Bajden uspeo da okupi široku koaliciju demokratskih država koja je oružjem i humanitarnom pomoći pomagala Ukrajinu, a diplomatskim i ekonomskim sankcijama izopštila Rusiju iz međunarodne zajednice. Međutim, povratkom Donalda Trampa u Belu kuću Amerika nastoji da bude nepouzdan partner ne samo Ukrajini, nego i ostalim evropskim i azijskim saveznicima. Tramp je nakon 90-ominutnog razgovora sa Putinom signalizirao da je odustao od traženja bilo kakvih koncesija od strane Rusije, dok je njegov potpredsednik Džej Di Vens u Minhenu osuđivao i kritikovao ostale NATO članice dok je u isto vreme zagovarao isključivanje Evropljana iz mirovnih pregovora sa Rusijom. Rezultati Minhenske konferencije se pomno prate i na Indo-Pacifiku, gde se američke saveznice vode geslom „Ukrajina danas, Istočna Azija sutra“, naročito nakon upečatljivog izostanka kritičkog tona nove administracije prema Pekingu. U poslednjih 60 godina nuklearna proliferacija je percipirana negativno, što ne treba da nas čudi s obzirom na razarajuću moć nuklearnog oružja. SAD i SSSR su tokom Hladnog rata imale nekoliko situacija, gde da „hladnije“ glave nisu prevladale, veći deo ljudske civilizacije bi bio uništen. Od 90- ih do 2010-ih, zahvaljujući nešto boljim odnosima između dve nuklearne supersile, broj nuklearnih projektila je smanjen sa 60.000 na 10.000, od kojih je manje od 4.000 aktivno. STRAH SAVEZNIKA: Danas, dok se SAD pod upravom Trampa kreću ka više izolacionističkoj spoljnoj politici, pouke iz ukrajinskog razoružanja teško opterećuju umove američkih saveznika — posebno lidere Japana, Južne Koreje i Poljske. Ove nacije, sve suočene sa regionalnim bezbednosnim pretnjama sa razlogom sve više sumnjaju u determinisanost SAD da ispuni svoje bezbednosne obaveze. Ako velika sila poput SAD može da se povuče iz svojih globalnih odgovornosti, šta ih sprečava da dožive ista sudbina kao Ukrajina? Logičan zaključak za ove države može biti da razviju sopstveno nuklearno odvraćanje — pomak koji bi mogao da izazove novi talas nuklearne proliferacije. Japan, Južna Koreja i Poljska već decenijama na svojim granicama imaju agresivne i nuklearno naoružane Kinu, Severnu Koreju i Rusiju. U prošlosti ove države su uvek mogle da se oslone na američki „nuklearni kišobran“ da ih zaštiti od prethodno pomenutih neprijateljskih država. Bilo kroz bilateralne odbrambene ugovore (Japan, Južna Koreja ) ili kroz član 5. NATO povelje (Poljska), SAD garantuju da bi u slučaju potencijalnog napada na ove države upotrebila sopstveno nuklearno oružje u znak odmazde. Tokom 1990-ih ili 2000-ih, američka strana te pogodbe je bila kredibilno obećanje. Ali pod Trampom, pouzdanost nuklearnog kišobrana dovedena je u pitanje. Tokom svog predsedništva, Tramp je zahtevao da Južna Koreja i Japan plate SAD da im pruže nuklearnu zaštitu, implicirajući…