Vreme

ISTOČNA KRIZA

Pozovi P. radi mira

Američki avion “golfstrim” poleteo je iz Vašingtona 10. februara i dan kasnije sleteo na moskovski aerodrom Vnukovo. Nekoliko sati nakon što je taj avion sleteo u Moskvu, u njega je ušao Mark Vogel, američki učitelj koji je u Rusiji 2022. osuđen na 14-godišnju kaznu zbog posedovanja i švercovanja narkotika.

U zamenu za njega, Amerikanci su oslobodili ruskog državljanina Aleksandra Vinika koga okrivljuju zbog, kako navodi ruski portal RBK, pranja od 4 milijarde do 9 milijardi dolara preko berze VTS koju je sam osnovao. Specijalni izaslanik Donalda Trampa za pitanja talaca Adam Belerc uz to je objavio da su u sredu 12. februara u Belorusiji oslobođena tri zatvorenika među kojima i jedan Amerikanac, čije ime u trenutku objavljivanja nije navedeno. To nije bila puka razmena zatvorenika. To je bio uvod u nešto dalekosežnije. S preterivanjem karakterističnim za današnje doba, neko je ovo čak nazvao Jaltom 2.0. Bez preterivanja rečeno, sticajem okolnosti, to se odvija baš na osamdesetu godišnjicu konferencija šefova “velike trojke” antihitlerovske koalicije Staljina, Ruzvelta i Čerčila, koja je u Livadijskoj palati na Jalti, od 4. do 11. februara 1945. postavila temelje posleratnom poretku od koga je malo šta ostalo. “Njujork tajms” je izvestio da avion sa početka teksta pripada specijalnom izaslaniku predsednika Donalda Trampa za Bliski istok Stivu Vitkofu. Naime, kada je američki predsednik odlučio da pošalje emisara u Moskvu da s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ugovori početak pregovora o potencijalnom sporazumu o okončanju rata između Rusije i Ukrajine, nije poslao svog državnog sekretara, nego je poslao u Kremlj biznismena koji nema diplomatsku rutinu. Inače, Vitkof je trenutno predsednik savetodavnog odbora za nekretnine na poslovnoj školi Univerziteta u Majamiju, a tokom svog prvog mandata Tramp ga je imenovao u odbor poverenika Centra za scenske umetnosti “Džon Kenedi”. Pre puta u Moskvu, Vitkof je vodio direktne razgovore sa “bliskim saveznicima” ruskog predsednika, a takođe je razgovarao o ukrajinskim pitanjima i sa svojim kontaktima u Saudijskoj Arabiji i Kataru. Foks njuz je potom objavio da je taj, prema pisanju “Volstrit džornala”, pametni i talentovani pregovarač sa osećanjem za uspostavljanje ličnih kontakata, tri i po sata u Moskvi razgovarao sa Putinom. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova se ponašalo u skladu sa pravilom Sergeja Lavrova da diplomatski pregovori vole tišinu, a portparol Kremlja Preskov ništa nije ni demantovao ni potvrđivao sve dok Tramp nije na društvenoj mreži Truth Social obznanio kako su se on i Putin dogovorili da odmah počnu pregovore. PERVIJ RAZ, TELEFON… Naime, u sredu 12. februara glavna vest agencija, novina, sajtova i televizijskih kanala govorila je o telefonskom razgovoru predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika SAD Donalda Trampa koji je trajao sat i po. Tramp je pozvao na brzi prekid neprijateljstava i mirno rešenje sukoba u Ukrajini. Putin se pak složio da je “došlo vreme da naše zemlje rade zajedno”, ali je pomenuo “potrebu da se otklone njeni osnovni uzroci”. Razgovarali su o situaciji na Bliskom istoku, o temama povezanim s iranskim nuklearnim programom, bilateralnim rusko-američkim odnosima u ekonomskoj sferi, energetici i uticaju dolara na globalnu ekonomiju. Tramp je najavio i da bi njihov sastanak mogao da se održi u Saudijskoj Arabiji, a nagovestio je i mogućnost da Putin poseti SAD, a Tramp Moskvu. Britanski list “Dejli mejl” nazvao je Trampovu izjavu o početku pregovora o Ukrajini “senzacionalnom”. Američki portal Aksios telefonski razgovor Putina i Trampa naziva “značajnim prodorom u zamrznutim odnosima između SAD i Rusije”. Taj kontakt se po tonu i sadržaju bitno razlikuje od samita o demokratiji, na koji je bivši američki predsednik Bajden sazvao zapadne saveznike krajem 2021. radi okupljanja novog saveza protiv autokratskih sila. Ratoborni ton o Kini i Rusiji su tada usvojile evropske vlade, a ideje o “sistemskom rivalstvu” su upisivane u dokumenta EU i ponavljane govorima i tvitovima političara. U javnom mnjenju to je bio tuđ rat, a kasnije je novo-hladno- ratovska psihoza zahvatila i šire slojeve.(“ Vreme” 1604. od 30. septembra 2021). A DELEGACIJE POTOM… Tramp je u pregovarački tim uvrstio državnog sekretara Marka Rubija, direktora CIA Džona Retklifa, savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Valca i specijalnog predstavnika Stiva Vitkofa. Rusku delegaciju čine Sergej Lavrov, Putinov savetnik, bivši ambasador u SAD, Jurij Ušakov i Kiril Dimitrijev, direktor ruskog investicionog fonda. U trenutku kada su 18. februara u Rijadu počele prve runde pregovora na kojoj i jedna i druga strana procenjuju ozbiljnost namera druge i pripremaju okvir za pregovore Putina i Trampa, po medijma je pravljeno mnogo ražnjeva za zečeve u šumi. Nagađalo se o planovima. U junu prošle godine Putin je izneo inicijativu za mirno rešavanje sukoba čiji cilj je da:…