Novi Magazin
EU PRED DILEMOM
Novac za odbranu ili klimu
Bezmalo pune tri godina ruske invazije na Ukrajinu i tek nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću, lideri Evropske unije su prvi put organizovali specijalni samit posvećen isključivo pojačanju svoje odbrane i tome kako da finansiraju više izdataka za tu odbranu, koje inače obećavaju već godinama.
Čak je na samit pozvan i lider jedine bivše države članice EU – britanski premijer Keir Starmer – ali ni to niti velika očekivanjima nisu dovela do konkretnih odluka. Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Antonio Košta je istakao da je u centru napora da se „bolje, jače i brže“ razviju evropski vojni kapaciteti, finansiranje odbrane, a da odbrambeno partnerstvo mora biti „jačanje evropske odbrambene industrije“. „Moramo da proizvedemo više potrebnih kapaciteta i to brže“, rekao je on, zahtevajući da se davanja za odbranu moraju masovno povećati, iako je su ona unutar EU već porasla „za 30 odsto između 2021. i 2024.“ na prosečno oko dva procenta bruto društvenog proizvoda (BDP). „Rad na tome mora da se nastavi u istom pravcu“. Međutim, oko toga nema saglasja. Premijer Poljske Donald Tusk, čija zemlja planira da ove godine potroši oko 4,7 odsto BDP-a na odbranu, pozvao je članice NATO – a samim tim i dobar deo EU – da troše pet odsto BDP-a na odbranu što je već najavljeni zahtev predsednika SAD Donalda Trampa. S druge strane, bugarski premijer Rosen Željazkov smatra da postojeće obaveze treba prvo ispuniti te da dok „značajan broj zemalja ne dostigne dve odsto, još je prerano govoriti o povećanju“. ZAJEDNIČKO ZADUŽIVANJE: Nemačka vlada se pre 20 dana pohvalila kako je u prošloj godini uspela da postigne cilj od dva odsto BDP, što godinama nije uspevala uprkos obećanjima. Odlazeći kancelar Olaf Šolc je na samitu, međutim, odbacio bilo kakvu mogućnost da Berlin prihvati emitovanje evropskih obveznica, to jest da prihvati zajedničko evropsko zaduživanje zarad ulaganja u odbranu. Sa samitu je razmatran fond EU za odbranu u iznosu od 500 milijardi evra. I dok levičarski orijentisani komentatori kritikuju EU smatrajući pokušava da pokrene ratnu ekonomiju, geostratezi zameraju Uniji što to nije učinila ranije i što je toliko dugo zanemarivala nove geopolitičke okolnosti te reaguje samo na alarmantne situacije, poput Trampovih pretnji carinama na robu iz EU, kao i da SAD neće braniti evropske članice NATO koje ne povećaju izdatke na odbranu na pet odsto BDP-a. Osim Nemaca, i Holanđani su se usprotivili evroobveznicama, što je naišlo da odobravanje holandske štampe, između ostalog i desno orijentisanog dnevnog lista „Telegraf“, koji smatra da bi emitovanjem evroobveznica „Brisel tada mogao da troši novac dok finansijski stabilne zemlje snose najveći deo rizika“. „Druga opcija je da se privremeno suspenduju pravila nacionalnog budžeta. Ali to bi ohrabrilo zemlje EU da povećaju svoj nacionalni dug u trenutku kada mnoge države članice već imaju ogromne probleme sa dugom. Ako se bezbednost i odbrana smatraju glavnim prioritetom, političari će morati da donesu teške odluke“, ističe ovaj list u uvodniku i dodaje da „više odbrane automatski znači smanjenje državne potrošnje u drugim oblastima“. „Evropa ne može večno da živi na kredit.“ S druge strane, komentator italijanskog dnevnika levog centra „Republika“ ističe da unutar EU „definitivno moramo da se saberemo i pokušamo da bolje sarađujemo“. „Kao što pokazuje najnoviji Dragijev izveštaj, u EU postoji dvanaest različitih tipova tenkova, dok u SAD postoji jedan. I u poređenju sa SAD mi trošimo previše na osoblje, a premalo na naoružanje i vojne vežbe. Možemo bolje. Ali da li je zaista potrebno ići sa 1,9 na tri procenta (BDP-a za odbranu) da bismo potrošili 50 procenata više“, pita se Karlo Kotareli i dodaje da je jedini razlog da EU to uradi taj što Tramp to traži. „Zar prerano ne popuštamo ucenama?“…
