Vreme
BAŠTINA I KRIMINAL
Kako lopovi pljačkaju svetske muzeje
Da muzeji nisu nedostupni lopovima i da lopovi muzeja nisu dostupni policiji, odnosno da su neprocenjive ukradene vrednosti najverovatnije zauvek izgubljene, ukazuje nekoliko primera još uvek nerazjašnjenih muzejskih pljački.
U ranim jutarnjim satima, u holandskom gradu Asenu odigrala se spektakularna pljačka muzeja kakva se retko viđa. Lopovi su, koristeći eksploziv, nasilno ušli u muzej Drents i odneli neprocenjive arheološke artefakte: zlatni šlem iz Kotofenestija iz 5. veka pre nove ere i tri zlatne spiralne narukvice iz perioda Dakije. Ovaj zločin tokom izložbe Dakija – zemlja zlata i srebra, sa više od 600 dragocenih predmeta iz više rumunskih muzeja, uzdrmao je Holandiju i Rumuniju, i celokupnu evropsku kulturnu zajednicu. Napadači su delovali brzo i efi kasno – nadzorne kamere su zabeležile trenutak detonacije na ulazu u muzej, nakon čega su se kroz gust dim lopovi probili do izložbenog prostora. Samo trideset minuta kasnije, zapaljeni automobil pronađen je u obližnjem selu Rolde, što upućuje na dobro organizovan kriminalni poduhvat u kojem su korišćena najmanje dva vozila. Holandska policija je odmah pokrenula istragu, a u potragu za ukradenim blagom uključeni su i Interpol i rumunske vlasti. Direktor muzeja Drents Hari Tupan izjavio je da je ovo najveći incident u 170-godišnjoj istoriji muzeja. Ovo nije prvi put da su artefakti iz Dakije meta pljačkaša. Tokom poslednjih decenija, ilegalna trgovina rumunskim arheološkim blagom postala je unosan posao, pri čemu su mnogi vredni predmeti završili na crnom tržištu i u kolekcijama širom sveta. Krađa u muzeju Drents podseća na seriju pljački iz kasnih 1990- ih, kada su slične zlatne narukvice iskopane ilegalno i prodate kolekcionarima u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama, a rumunska država se godinama borila za njihov povratak. TIŠINA U BEOGRADU Dok holandska policija u saradnji sa Interpolom i rumunskim partnerima istražuje krađu iz Drentsa, u Srbiji već godinama vlada muk povodom pljačke jednog od muzeja u prestonici države. Naime, pre gotovo četiri godine, noćni čuvar Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu S. J. optužen je za tešku krađu nakon što je iz muzejske zbirke metala u julu 2019. otuđio bodež od čelikamesinga, posrebrenog bakelitom, izrađen u Kraljevini SHS posle 1918. godine. Ovaj predmet ima status kulturnog dobra, a tužilaštvo je protiv S. J. podnelo optužni predlog. Istragom koju je vodila Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) utvrđeno je da je tokom jula i avgusta 2019. godine iz muzeja nestala čak 41 umetnička i istorijska vrednost. Uprkos opsežnoj istrazi, tužilaštvo je do sada uspelo da prikupi dokaze samo za krađu pomenutog bodeža, dok sudbina ostalih predmeta ostaje nepoznata. SBPOK je dobio dodatni zahtev da nastavi istragu i otkrije sve moguće izvršioce. Zapanjujuća je činjenica da je javnost o krađi saznala tek posle dve godine. Direktorka Muzeja primenjene umetnosti Ljiljana Miletić Abramović tvrdila je da su krađu odmah prijavili policiji, ali da su iz istrage dobili nalog da o tome ne obaveštavaju javnost kako bi se olakšalo pronalaženje ukradenih predmeta. Među nestalim eksponatima ističe se zlatni nakit iz 19. i prve polovine 20. veka, čija je vrednost procenjena na oko 300.000 evra. Posebno se izdvajaju prsten s grbom, nalaz iz okoline Janjeva s kraja 14. i početka 15. veka, i narukvica sa cvetom od lapis lazulija, izrađena u Minhenu 1887. godine, a povezana s dinastijom Obrenović. Tadašnja ministarka kulture Maja Gojković iznela je tvrdnje da je iza pljačke muzeja stajala kriminalna grupa Veljka Belivuka. Prema njenim rečima, obezbeđenje muzeja činili su pripadnici navijačkih grupa, koji su zapravo iskoristili svoju poziciju za pljačku. Posebno je sporno što je obezbeđenje muzeja vršila agencija “Dobergard” iz Beograda, koja je nastavila da radi za Muzej primenjene umetnosti i nakon što je krađa otkrivena. Na pitanje o eventualnim vezama ove fi rme s kriminalnim grupama, direktorka muzeja je navela da prilikom potpisivanja ugovora nisu imali takva saznanja, ali nije negirala da ih sada poseduju. Maja Gojković je izrazila sumnju da istraga nije sprovedena kako treba. Prema njenim rečima, policija je površno obradila slučaj, a direktorka muzeja je tvrdila da su joj inspektori rekli da ne obaveštava javnost o krađi…
