Ilustrovana Politika

UROŠ DOJČINOVIĆ, KLASIKA JE UVEK U MODI

Što dalje od struje

Uroš Dojčinović sigurno predstavlja, uz Miroslava Tadića, najprepoznatljiviju regionalnu muzičku figuru, kad je u pitanju klasična gitara. Dojčinović je, inače, i jedini dvostruki doktor muzičkih nauka u našoj zemlji i redovni profesor na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu za grupu predmeta Žičani instrumenti.

Uprkos zavidnoj međunarodnoj reputaciji i akademskoj karijeri, ovaj maestro se rado odaziva i javnim nastupima za širi auditorijum. Doslednost i metodičnost krase ga i u pedagoškoj i u umetničkoj karijeri. Privrženo se držao onih postulata koji krase umetničku muziku, ne želeći od svog umeća da pravi „estradizaciju“ U razgovoru za „Ilustrovanu“ osvrnuo se na vlastitu muzičku karijeru i neke od aspekata klasične gitare… Otkud vaša ljubav prema muzici i od koga ste dobili prvu gitaru? – Počelo je jako davno. Želeo sam da imam gitaru, jer je muzika bila prisutna u mojoj familiji. Imao sam strica koji je svirao violinu, njegova žena je bila pijanistkinja, ali niko nije svirao ovaj moj instrument. Tih šezdesetih godina gitara je počinjala da biva vrlo popularna zahvaljujući tadašnjim popularnim muzičkim žanrovima, pre svega mislim na one ansamble koji su negovali neku južnoameričku muziku, kao i muziku Meksika, koja je melodična i harmonska, prijemčiva je za uho, i verovatno je to uticalo na odluku da učim gitaru. I eto, bio sam na neki način prvi u familiji koji je započeo s gitarom. Dobio sam prvu gitaru od oca, sećam se, i to je bila neka „El Greko“ gitara, imao sam je do skoro…