Danas

DRAGAN BJELOGRLIĆ, U INTERVJUU ZA SLOVENAČKI LIST DELO

Mladi su učinili više nego sva srpska inteligencija i opozicija zajedno

U 90-im je u filmu „Rane“ utelovio vulgarnog i primitivnog lokalnog kriminalca po imenu Kure, a u stvarnom životu već decenijama pokušava da se bori protiv takvih i drugih ‘kureta’ koji su došli do vlasti i koji državu vide kao svoj plen.

Sa svojih 61 godinu, priznaje da njegova generacija u tom boju nije bila uspešna, ali od mladih ljudi koji su Srbiju podigli na noge ima velika očekivanja. Protesti srpskih studenata koji zahtevaju konačan obračun sa korupcijom i funkcionisanje institucija pravne države traju već tri meseca. Danas (u subotu, 1. februara) će se studentima iz Novog Sada pridružiti kolege iz drugih delova Srbije, koji su nakon dva dana hodanja stigli u drugi po veličini srpski grad i zatvoriće sve tri mosta preko Dunava u znak sećanja na 15 poginulih u nesreći, kada se srušio krov novosadske železničke stanice. Iako je predsednik Aleksandar Vučić pokušao da ih smiri smenom premijera Miloša Vučevića, to studente nije zadovoljilo. Šta Vučić ima da kaže, njih ne zanima, jer mu ne veruju, i sve je očiglednije da režim puca po šavovima. O stanju u Srbiji, koje ljude stalno tera na proteste, razgovarali smo u Beogradu sa poznatim glumcem i režiserom Draganom Bjelogrlićem. Sreli smo se u beogradskom naselju Vračar, u kafani Moda, i već na početku razgovora, Bjelogrlić je tražio mesto gde ćemo biti sigurni od radoznalih ušiju Vučićevih pristalica. U jednom trenutku razgovora, u kafanu je ušao lepo obučen mladić, a Bjelogrlić ga je pozdravio širokim osmehom i pitanjem da li je bio na protestima. „Nisam. Nadam se da ćemo sve ovo preživeti“, rekao je mladić. „Neki ćemo preživeti, a neki nećete“, široko se nasmešio glumac, i nije bilo sumnje da je ovo rekao nekom ko je blizak režimu, a mladić je nakon toga brzo potonuo iza svog stola. Šta se dakle dešava u Srbiji? Vlast tvrdi da se u Srbiji događa neka vrsta „obojene revolucije“, nešto poput Ukrajine pre jedanaest godina, i da su sponzori protesta spoljni neprijatelji. Koliko je opasna takva retorika? – Takva politička retorika nije ništa novo. Istu su koristili za nas demonstrante koji smo u 90-im protestovali protiv Slobodana Miloševića i njegovog režima. Novo je samo „ukrajinski scenario“ jer su marketinški stručnjaci režima verovatno procenili da će paralela s Ukrajinom u ljudima izazvati strah od rata i potpunog raspada države. Naravno da je takva retorika opasna i duboko destruktivna za društvo i narod u celini. Etiketiranje i vređanje političkih protivnika, ali i ljudi koji razmišljaju drugačije, postalo je prepoznatljiva karakteristika vladavine Aleksandra Vučića i njegovog režima. Verovatno nije on prvi smislio takve taktike? – Ovaj oblik „govora mržnje“ u srpsku političku scenu uveo je radikal Vojislav Šešelj u 90-im. Ovaj govor mržnje bio je sastavljen od najgorih laži, optužbi i uvreda na račun ljudi i institucija koje nisu bile po njegovom političkom ukusu. Kako je to izgledalo? – Sećam se kad je Šešelj prvi put gostovao na televiziji 1991. godine. Kao mladić koji je odrastao u socijalističkoj Jugoslaviji, bio sam iskreno šokiran kad sam čuo da Hrvate naziva ustašama, Slovence konjušarima, muslimane balijama, a mnoge ugledne Srbe naziva izdajnicima, plaćenicima koji rade za CIA-u, Mosad i slične bljuvotine. Tada sam bio siguran da će ga odmah posle emisije uhapsiti… Gde je prostor za evropske vrednosti, za proevropsku Srbiju? – Zbog svega pomenutog, ova proevropska Srbija već godinama bori se na protestima želeći da objasni našim dobrim, ali zavednim sugrađanima da takozvane evropske vrednosti nisu nikakve đavolske podvale koje im pokušava nametnuti pogani Zapad, kao što ih ubeđuje aktuelna vlast. Kako se uopšte boriti protiv toga? – Ovaj boj je težak, ali moguć. To nam pokazuju i studentski protesti, koji su uspeli da podignu celu Srbiju. Ovih dana na ulice izlaze gradovi i sela koji nikada nisu protestovali. Da pojasnim, srpski narod spada među retke male narode u Evropi, ako nije i jedini, koji je sam izborio svoju državnost u 19. veku. Sam je stvorio dve dinastije, Obrenoviće i Karađorđeviće. To je nešto na šta je svaki Srbin ponosan, i treba da budemo ponosni na to…