Novi Magazin

DEVETA UMETNOST

Umetnost isceljuje

Nakon „auto-bografičkog romana“ koji je Zoi Torogud vinuo u sam vrh svetskog stripa, Darkwood je nedavno objavio i njen debitantski rad Bili će oslepeti. Je li jedan (kreativni) život završen kad nepogoda udari u samu srž vašeg stvaralaštva? Šta, u tom slučaju, radi slikar kad izgubi vid?

Ako ispratite grafičku novelu britanske strip autorke Zoi Torogud (Bredford, 7. jun 1998), njen prvenac Bili Skot će oslepeti (realizovan 2020, kao pokušaj da prevaziđe svoju anksioznost nakon što je saznala da joj se mrežnjača polako odvaja i da bi zbog toga mogla da izgubi vid), koji je nedavno objavio beogradski Darkwood u inspirativnom prevodu Ivana Jovanovića, možda vam se neki od odgovora pokažu i dokažu. A, Bili Skot, junakinja ovog debitantskog rada autorke koja će ubrzo postati glavna fora u svetu devete umetnosti, na ulicama Midlsbroa i Londona upoznaće brojne ljude sa dna društvene lestvice, a svako od njih će joj na svoj način pomoći da pronađe odgovor na pitanje ko je ona u stvari bez svog stvaralaštva. Zoi Torogud, opet, nakon uspešnog lansiranja svog imena u svetu stripa, više od godinu dana radiće po scenarijima nekoliko profesionalaca u tom poslu (Maksvel Prins – HaHa i Džo Hil – strip serijal Kiša), pokušavajući tako da se sprijatelji sa pandemijom kovida 19, e da bi 2022. izazvala pometnju i pomamu među profesionalcima i konzumentima ovog medija. A „auto-bio-grafički roman“ – Usamljene u središtu zemlje, koji je takođe objavio Darkwood u okviru iste biblioteke Luna, biće, zapravo, njen novi susret sa još jednom anksioznošću, ovaj put susret sa usamljenošću, o čemu smo već pisali na stranicama NM. Elem, Bili Skot je umetnica. Živi sama, nema prijatelje i po čitav dan slika. Sve je podredila svom stvaralaštvu. Zaplet kreće nakon što primi pismo iz Londona, od kustosa tamošnje Nju arts galerije, koji je poziva na izložbu Najbolji novi umetnik godine 2020, hvaleći njen rad kojim se prijavila, sa porukom da pripremi još deset svojih slika do 20. aprila. „Mislila sam da će najteže biti da prihvate moj rad – frustrirana je Bili – međutim, ispostavilo se da je daleko teže stvarati kada moraš da se dokažeš. Izgleda da si u nečemu zaista dobar samo ako to možeš da izvedeš pod pritiskom…“ No, misli ona, to je samo deset slika. Ne bi trebalo da bude teško. U sve većoj frci, ona počinje da se oseća kao varalica. „Sve mi ovo deluje kao ogromna greška. Nijedna ideja mi ne valja…“ Inspiraciju pokušava da pronađe na ulicama Midlsbroa, gde je sačekuju nesrećni sklop okolnosti i batine. A, potom, i početni taktovi nevolje – crne fleke pred očima… „Udarac u predelu oka izazvao je ono što nazivamo ablacijom mrežnjače. U suštini, tvoja mrežnjača se odvaja od zadnjeg dela oka. Volela bih da si došla ranije. Ja… Želiš li da pozovem nekoga? Porodicu? Prijatelje?“, obaveštava je doktorka. „… Bili, žao mi je što ovo moram da ti kažem, ali… Ti ćeš oslepeti“, bez uvijanja, nakon odrečnog odgovora, dodaje doktorka. I, dok joj vid polako nestaje, a čitav njen svet se ruši, ona panično traži inspiraciju za poslednje slike koje će ikad naslikati. Mislila je da ću jednog dana biti dovoljno dobra da svoje radove pokažem svetu, i kad joj se pružila velika prilika, nakon svih žrtava, gubi vid. „Oslepeću za manje od dve nedelje. Teško da ironija može da bude veća od ovoga“, prihvata presudu sa nevericom Bili. No, neće joj se predati, i nakon iskušenja u paralelnom, podzemnom svetu, gde crno i belo, lepo i ružno, laž i istina… idu jedno sa drugim pod ruku, Bili Skot prisustvuje začetku svog novog umetničkog i životnog zamaha, pod parolom – Umetnost će promeniti svet. Obavezno štivo…