Vreme

DILEME: LIK I(LI) DELO

Lakoća osude, težina greha

Umetnost se često posmatra kao vanvremenska, ali uloga autora nikad nije potpuno nevidljiva. Dok su neki umetnici “otkazani” trajno, drugi uspevaju da zadrže deo publike ili čak obnove karijere. Upravo to pokazuje koliko je pitanje razdvajanja lika i dela umetnika klizav teren.

Čuveni engleski pisac fantastike Nil Gejmen suočava se ovih dana s nizom optužbi za seksualno zlostavljanje nakon što ga je osam žena optužilo u članku pod naslovom “Nema sigurne reči” koji je objavljen u listu “New York Magazine”. One iznose užasna iskustva s autorom Američkih bogova i Nordijske mitologije, optužujući ga za seksualno zlostavljanje, prisilu i nasilje. Jedna od njih je Skarlet Pavlovič, koja je radila kao dadilja za Gejmena i njegovu bivšu suprugu, muzičarku Amandu Palmer. Pisac je naknadno negirao sve optužbe, navodeći da nikada nije učestvovao u seksualnim aktivnostima bez pristanka. Ovo je bio povod da se pozabavimo temom koja je uvek aktuelna: da li bi trebalo razdvojiti lik i delo umetnika. Koliko god se pravili da smo pravedni i neutralni, svi mi imamo u svom privatnom svetu neke velike glumce, slikare, pisce ili reditelje čija dela ne želimo da konzumiramo zbog nekog njihovog stava ili nepočinstva. Tema je pipava i zbog toga što su stvari dosta drugačije od slučaja do slučaja, od čoveka do čoveka. Jedna prijateljica mi je nedavno rekla: “Nisam htela da idem u pozorište da gledam Branislava Lečića, a nije mi problem da gledam Gorana Jevtića. Nemam argumente da to objasnim”. Ova iskrena opaska ilustruje koliko je tema razdvajanja umetnika od dela složena i zavisi od naših ličnih osećaja i granica. Marko Dražić, jedan od urednika Njuz Neta, kaže za “Vreme” da ako bismo konzumirali samo onu umetnost čiji su autori bili divni, bezgrešni ljudi, sebe bismo uskratili za mnoga remek-dela. “Nedavno sam na Malti gledao Karavađove slike i setio se da je on boravio u toj zemlji jer je bio u bekstvu zbog ubistva. Da li onda treba da me grize savest što mislim da je jedan od najvećih slikara ikad? Zbog svega ovoga je, makar u teoriji, važno da probamo da razdvojimo umetnikov lik i delo.” “Ovo nije uvek lako”, dodaje on. “Svako od nas tu pravi neke kompomise, često ispadamo i licemerni jer nemamo iste aršine za sve. Imam utisak da ćemo lakše oprostiti nekom umetniku koga volimo, dok ćemo onom prema kome imamo drugačija osećanja ovo uzeti kao dodatno zlo. Kada je reč o ovoj veoma kompleksnoj temi, uvek se setim svog susreta sa piscem Filipom Davidom od pre nekoliko godina. Pitao sam ga da li, uprkos svemu, može da čita Knuta Hamsuna i on se samo osmehnuo i rekao: “Hamsun je suviše veliki pisac da bih mogao sebi da dozvolim da ga ne čitam”, zaključuje Dražić. Kada pričamo o umetnicima koji su zgrešili i oko kojih se decenijama lome koplja da li njihova dela treba konzumirati, najčešće se iz istorije pominju oni koji su podržavali Adolfa Hitlera i fašizam. Među njima su najpoznatiji Luj- Ferdinand Selin, pisac Putovanja nakraj noći, čuveni Knut Hamsun, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, pesnik Ezra Paund koji je podržavao Musolinija, ili cenjena rediteljka Leni Rifenštal, bliska Hitlerova poznanica, koja je snimala nacističke propagandne fi lmove, među kojima je najpoznatiji Trijumf volje. U posleratnom dobu slučaj poljskofrancuskog reditelja Romana Polanskog je pokrenuo nešto što će u današnje vreme postati sastavni deo “woke” kulture. Godine 1977. uhapšen je i optužen za drogiranje i silovanje 13-godišnje devojčice. Polanski je pobegao u Pariz nakon što je saznao da sudija planira da mu izrekne zatvorsku kaznu. On je i danas jedan od najboljih svetskih reditelja, ali i dalje postoji mnogo ljudi koji nisu spremni da mu oproste ružnu prošlost. U savremenom dobu, društveni mediji i “woke” kultura dodatno su pojačali debatu o razdvajanju lika i dela umetnika. Jedan od najpoznatijih slučajeva je glumac Kevin Spejsi. Nakon optužbi za seksualno uznemiravanje više muškaraca, uključujući mlađe kolege, njegova karijera je praktično uništena. Spejsi je izbačen iz serije Kuća od karata u kojoj je bio ključni lik, a čak su i scene koje je snimio za film Cena života Ridlija Skota ponovo snimljene s drugim glumcem. Iako je sud kasnije odbacio neke od optužbi, naneta je nepopravljiva šteta njegovom ugledu i karijeri…