Danas
NIKOLA PETROVIĆ, POVODOM FILMA „MUDBRICK - KULT MRTVIH“
Način rada na filmu u Srbiji intimniji i prisniji nego u Holivudu
Pravo sa seta Kristofera Nolana u selo Činiglavci nadomak Pirota uputio se poznati glumac Endrju Hovard, a njemu se pridružio kolega Filip Brodi. Ekipu holivudskih glumaca okupilo je snimanje filma „Mudbrick - kult mrtvih“, režisera i scenariste Nikole Petrovića.
O ovom nesvakidašnjem srpsko-američkom folk hororu sa elementima porodične drame, zansnovanom na istinitom događaju, za Danas govori autor filma Nikola Petrović. Radnja je zasnovana na istinitoj priči koju ste čuli kao mali, otkrijte nam inspiraciju za film? – Inspiracija je crpljena iz stvarnosti posleratne Srbije i zasnovana je na istinitoj priči iz rodnog mesta moje bake i deke, sela Činiglavci, gde su živeli pre dolaska u Beograd. Deka je bio glavni aviomehaničar u Beogradu, ali su se oni stalno vraćali na selo, a ja sam svako leto išao kod njih. Dole sam bio u prilici da slušam razne priče, neke strašne, neke manje strašne, vezane za rat i posleratno vreme, okupaciju… Jedna priča nije imala veze sa ratom i neprijateljima iz okolnih zemalja, već neprijateljima unutar porodice. Priča je tužna, bolna i strašna, u njoj je brat diže ruku na brata i ubija, tako što ga je gurnuo u ogromnu jamu duboku više od 70 metara, zvanu Propas. Kada su speleološ ka istraživanja jame 2010. sprovedena, ustanovljeno je da je površina dna preko 13.000 metara kvadratnih. Inače, kuću u kojoj smo snimali film, kupili smo za 1.500 evra od jednog me- štanina jer nisam želeo da koristim svoje objekte u selu. Kuća oko koje se odvija priča vredela je tada nešto više, od tri do pet hiljada evra. Ne mogu da verujem da je neko zbog tako nečeg nebitnog ubio rođenog brata. Interesantan je način na koji paganska religija prožima film, kako ste se sa njom upoznali? – Čitao sam dosta štiva o slovenskoj mitologiji koja nije istražena. Omiljena knjiga kojoj se stalno vraćam je delo Luja Ležea koji je skupio jako lepu kompilaciju informacija vezano za slovensku mitologiju. To me je edukovalo, kao i priča sa stručnjacima. Jedan čovek nam je pomogao da sve u filmu od grobova do svega ostalog bude autentično. Mi smo inicijalno mislili da su stari Sloveni palili svoje mrtve, međutim, nisu. Imali su vrlo specifičan način zakopavanja mrtvih u kružnim grobovima, oko kojih se ređa kamenje. Pokojnici nisu zakopavani u zemlju, već stavljani na grob, a odozgo su se pravila brdašca, odakle je kasnije rasla trava. Njihova groblja su bila mnoštvo malih brda, i ona se pojavljuju u „Mudbricku“…
