Vreme
GDE JE OPOZICIJA I ŠTA RADI
Kako mobilisati nezadovoljstvo
Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje.
Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje. Čitava večnost je, naizgled, prošla od pretposlednjeg dana 2023. godine, kada je na Terazijama organizovan veliki protest zbog izbora održanih 17. decembra iste godine. Naime, na njima su uočene brojne nepravilnosti, a znatan deo javnosti i opozicije rezultate je smatrao nelegitimnim. Protestu u organizaciji inicijative ProGlas prisustvovalo je oko dvadeset hiljada ljudi, kao i predstavnici opozicije. Marinika Tepić je u tom trenutku već 13 dana štrajkovala glađu i kratko se obratila prisutnima. Tako je godina obeležena dvama masovnim ubistvima i protestima do kojih je došlo nakon njih simbolično završena – protestom. Delovalo je u tom trenutku da 2023. godina ne može biti nadmašena – ni po tragedijama, ni po nezadovoljstvu, ni po nepočinstvima vlasti, ali ni po buntu građana. Sistem se, kao nikada do tad, našao pred tačkom pucanja. Uzavrela atmosfera u društvu dostigla je vrhunac. Tako se, barem, tada mislilo. GODINU DANA KASNIJE Godinu i jedan dan kasnije, građani su i kraj 2024. godine obeležili na ulici. Ovog puta u tišini, završena je još jedna protestna godina. Prve minute 2025. oko 18000 studenata i građana na Studentskom trgu dočekalo je ćutanjem u znak sećanja na 15 nastradalih na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, kada se nadstrešnica na zgradi obrušila i ubila 15 ljudi, a dvoje teško povredila. “Nema Nove, za staru ste nam još dužni”, poručili su studenti, koji u trenutku pisanja ovog teksta već mesec i po dana svakodnevno blokiraju fakultete i pozivaju građane na proteste. Upravo je u organizaciji studenata, grupe koja je donedavno naširoko smatrana ne samo apolitičnom nego i odveć nezainteresovanom za društvo u kom živi, održan jedan od najvećih protesta Srbije u 21. veku. Tog se 22. decembra na Slaviji, na prostoru od oko 45000 metara kvadratnih, skupilo više od 100000 ljudi, procenio je Arhiv javnih skupova. Ova nezavisna organizacija, koja već godinama broji skupove širom Srbije, samo je u 2024. godini prebrojala oko 170 protesta, izuzimajući komemorativni skup protestnog karaktera “Zastani, Srbijo”, u kome svakog petka širom Srbije građani na 15 minuta blokiraju saobraćaj u znak sećanja na poginule u Novom Sadu. Dakle, građani su tokom prošle godine u proseku gotovo svaki drugi dan izlazili na ulice kako bi zbog nečeg iskazali nezadovoljstvo. Protesti zbog izborne krađe s početka godine prelili su se u antilitijumske proteste, u čijem je znaku proteklo leto 2024. Kraj leta i početak jeseni obeleženi su buntom prosvetnih radnika. Smrt 15 ljudi 1. novembra probudila je najšire mase i dovela, naposletku, do najvećih studentskih demonstracija u u ovom veku. PARTIJE NISU DOBRODOŠLE Dakle, 2024. godine protestovalo je staro i mlado, gradsko i seosko stanovništvo, oni opoziciono orijentisani i oni koje politika ne zanima, pa i, kada su u pitanju protesti protiv Rio Rinta, neki koji su ideološki privrženiji partijama na vlasti. Kroz gotovo sve ove proteste provlačila se jedna zajednička nit – njihovi organizatori su ili organizacije civilnog društva, poput sindikata i nevladinih organizacija, ili sami građani. Političke partije, jasni su bili organizatori, nisu dobrodošle…
