Danas

OKRETANJE ZAPADU NEĆE IĆI NI TAKO DIREKTNO NI JAVNO

Da li je došao kraj srpskog sedenja na dve stolice nakon uvođenja američkih sankcija NIS-u

Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije, koja je u vlasništvu ruske državne kompane Gasprom, trebalo bi da budu početak kraja srpske politike sedenja na dve stolice i trajno vezivanje za zapadnu sferu uticaja.

Međutim, zaokret u našoj spoljnoj politici ka zapadu neće ići ni tako direktno, niti javno, jer su Rusija i Kina, kao i politika balansiranja, popularni u javnosti, pre svega kod glasača Srpske napredne stranke. Ovako sagovornici Danasa komentariš u posledice uvođenje sankcija NIS-u, koje će se sasvim sigurno odraziti i na kompletnu spoljnu politiku Srbije, odnose sa Rusijom, ali i na „rusko čuvanje Kosova u UN“. Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike i urednik vesti portala European Western Balkans, ne veruje da će se vlasti Srbije direktno i javno okrenuti ka Zapadu, pre svega zbog stava javnosti i popularnosti Rusije i Kine. – Verujem da će pokušati da od Trampove administracije „isposluju“ smanjivanje pritisaka da se usklade sa nekim interesima zapada. Ali, posebno ako to ne uspe, ne bi me začudilo da se nastavi ovaj trend okretanja zapadu „ispod žita“, dok će na površini i dalje biti manifestacija politike balansiranja, pre svega zarad javnog mnjenja, navodi Ivković. Prema njegovim rečima vlast se već na više polja okrenula zapadu, od litijuma, rata u Ukrajini 2022, „rafala“, dozvoljavanja da se oružje iz Srbije dostavlja Ukrajini, smanjivanje kontakata sa Putinom, prihvatanje Ohridskog sporazuma sa Kosovom. „I pre NIS-a smo imali delimičnu preorijentaciju u energetskoj politici i pokušaje da se diverzifikuje snabdevanje gasom. Neuvođenje sankcija Rusiji gotovo dođe kao smokvin list kojim vlast pred svojim glasačima pokriva sve ove poteze koji su, sa druge strane, služili da zadovolje zapad, jer je Vučiću stalo da održi koliko-toliko dobre odnose sa SAD i EU“, ocenjuje Ivković. Diplomata Srećko Đukić smatra da je uvođenje sankcija NIS-u početak kraja sedenja Srbije na dve stolice, ali da to ne znači i sam kraj, već više nagoveštaj krilatice „ćeraćemo se još„. Đukić kaže da je Srbija imala moralno pravo i obavezu da pitanje NIS-a reši još 2022. kada su to rešile druge zemlje u susedstvu i Evropi, od Bugara do Nemaca i drugih. „Ali ne pomaže ništa negativno iskustvo „mudroj politici“. NIS je i onako prodat u bescenje, uz velika obećanja Moskve, nigde zapisana, da će izgraditi gasovod Južni tok preko Srbije. I dosta se govorilo, ali ne manje i pisalo, da je tom cenom, prodajom Rusima pogodbom a ne na tenderu, plaćeno rusko čuvanje Kosova, odnosno veto Ruske Federacije u Savetu bezbednosti na članstvo Kosova u UN. Sada je đavo došao po svoje, jer naša politika nije u stanju da predviđa političke događaje i da pravi sigurne dilove“, ističe ovaj diplomata. Na pitanje hoće li tako jednostavno ići kupovina NIS-a i da li će Rusija na to dragovoljno pristati, sagovornik Danasa odgovara da Moskvi uopšte ne odgovara prodaja NIS-a na koju je tera, ne Vlada Srbije, nego Vašington…