Danas

DRŽAVA JE LOŠ VLASNIK

Da li Srbija zaista prikuplja novac za otkup ruskog udela u NIS-u

Državni zvaničnici se poslednjih dana trude da ubede javnost da Srbija ima novca da otkupi ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Međutim, struka smatra da to nije moguće bez dodatnih zaduženja, a tu priču dodatno podgreva i planirana emisija dinarskih državnih obveznica u iznosu od preko milijardu evra.

Prošlo je gotovo mesec dana od kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da su SAD odlučile da uvedu saknkcije NIS-u. Ipak, od tada do danas još nema zvanične potvrde od strane američkih zvaničnika, dok je američki ambasador Kristofer Hil slao pomešane signale, a vlast u Srbiji dizala paniku. SAD bi uvele sankciju NIS-u, ukoliko do njih dođe, zato što se nalazi u većinskom vlasništvu ruskog kapitala, odnosno Gasproma. Zbog toga se u ovih mesec dana u javnosti spekuliše o otkupu ruskog udela i potencijalnoj nacionalizaciji NISa, a ministar finansija Siniša Mali, kao i Vučić tvrde da Srbija za to ima spreman novac. Međutim, Mali se ogradio uz reči da ipak postoji problem oko strukture budžeta, ali da će se rešenje pronaći. Potencijalno rešenje možda je pronađeno u dodatnom zaduživanju kroz emitovanje obveznica. Kako je objavila Uprava za javni dug, Vlada Srbije je, na sednici održanoj 26. decembra, donela Odluku o emisiji desetoipogodišnje državne obveznice u iznosu od 120 milijardi dinara, odnosno nešto više od milijardu evra. Kuponska stopa iznosić e 5,25 odsto godišnje. Prva aukcija biće održana 23. januara ove godine, dok je datum dospeća 27. jul 2035. Kako se dodaje, nominalna vrednost svake obveznice je 10.000 dinara. Ekonomista Dragovan Milićević tvrdi da Srbija ima para za to, ako se dodatno zaduži. „To je valjda sada svima jasno. Za razliku od ostalih situacija, ja to podržavam, jer se radi o strateškoj firmi koja po prirodi donosi veliki profit, samim tim bi i rok povraćaja bio povoljan“, objašnjava Milićević. Međutim, on upozorava da se tu onda postavlja pitanje kvaliteta menadž menta. „Ako se ponovi situacija sa NIS-om pre 15 godina, scenario je poznat“, ukazuje naš sagovornik koji smatra i da je to trenutno više stvar politike nego struke, kao i da postoji nekoliko nedoumica oko toga šta znači otkupiti većinski paket. „Pitanje je da li Srbija hoće da ima većinski, dominantni ili stopostotni udeo. Po meni, oskudne su informacije da li bi oni istrajali na sankcijama kada bi Gasprom imao i jednu akciju“, zaključuje Milićević. Glavni broker „Momentum sekjuritiza“ Nenad Gujaničić tvrdi da je čitava tematika oko NIS-a bazirana na spekulacijama, koje iznosi državni vrh. „Jasno je da je cilj Zapada da smanji ruski uticaj na Balkanu, ali teško je poverovati da će to raditi na način da će sankcionisati čitavu jednu državu. Jer niti jedne sankcije prema NIS-u ne mogu sprečiti funkcionisanje kompanije, osim da se zabrani uvoz sirove nafte u našu zemlju, a to već nisu sankcije prema kompaniji već čitavoj zemlji“, objašnjava on. Ako ne bude ekstremnih sankcija, smatra Gujaničić, nema nijednog razloga da se ruska strana odrekne većinskog vlasništva u NIS-u. On je mišljenja da emitovanje dr- žavnih obveznica nema veze sa pri- čom oko NIS-a. „To je posledica činjenice da moramo da se zadužujemo da bismo finansirali budžetski deficit i isplatu dospelih obveznica“, ukazuje naš sagovornik, koji veruje da je dobro što država nije većinski vlasnik NIS-a…