Danas

NEOPHODNA SARADNJA OPOZICIJE I VOĐSTVA POSTOJEĆIH PROTESTA

Sociolog i istraživač Srećko Mihailović o studentskim protestima i mogućem rešavanju krize

„Za razumevanje masovnih studentskih protesta koji još traju, neophodno je poznavanje društvenog i političkog konteksta u kojem se dešavaju...

U poslednje tri i po decenije političkog i društvenog života i životarenja Srbije, prvo što upada u oči jeste činjenica da je politika kolonizovala društvo i da je upravu nad takvom kolonijom osvojila voluntaristička partokratija koju po pravilu uređuje ovaj ili onaj autokrata. Stanje je takvo, bez obzira da li je to period 1989-2000, 2000- 2012, ili ovaj period koji je sada pri kraju 2012-2024.“, kaže za Danas sociolog i istraživač Srećko Mihailović. Komentarišući aktuelne proteste, blokade institucija, fakulteta, okupljanje čak 100.000 ljudi na demonstracijama protiv režima Aleksandra Vučića, kao i gde vidi ishodi- šte ovako intenzivnog bunta, sagovornik Danasa kaže da „u gotovo svim ovim godinama nalazimo ekstremni voluntarizam bez obzira na institucionalna pravila“. „Crno će danas biti belo, a sutra crno ako tako odgovara onima koji vladaju. Vođa naroda i njegova posluga organizovana u partije su neprikosnoveni. Globalni gospodari društva, politike i svega ostalog su vlasnici srednjeg i većeg kapitala. Oni su gospodari iz senke nastojeći barem da formalno ne budu vidljive gazde. Punoletni narod naše, ili tačnije rečeno, njihove države, daje legitimaciju svojim gazdama, sa izuzetkom onih iz 2000. godine i još nekolikih izbora nakon toga. Legitimacija se vlastima formalno daje, bilo voljno, bilo milom, bilo silom. I tako sve do danas“, objašnjava sagovornik Danasa. Kako dodaje, punoletni narod je nekoliko puta pokušavao da u svoje ruke preuzme svoj život. Tako je bilo 1992, 1996-97, 2000, potom nekoliko poslednjih godina, a naročito sada sa ovim specifičnim studentskim buntom. – Do sada je sve bilo neuspešno, osim kratkotrajnog i polovičnog uspeha 2000. godine, kada je izborna narodna pobeda potvrđena uspešnim protestnim sadejstvom naroda i opozicije. Delimično je bilo uspešnog sadejstva pomenutih aktera i 1996-97. godine sa polovičnim uspehom. Jedna od značajnijih razlika u odnosu na sve ranije proteste videla se u značajnom odsustvu političkih partija, iako je bilo manjih paralelnih aktivnosti i uključenja partijskih ljudi kao običnih građana. Pitanje je koliko i kakvog uticaja će imati ovo distanciranje protestanata od opozicionih partija – kaže Srećko Mihailović. Teorija tvrdi da bez partija, napominje, u modernim partijskim i politič kim sistemima retko kada može da se postigne dobar rezultat. – To potvrđuje iskustvo iz mnogih zemalja. Pitanje je da li će u finalizaciji aktuelnih protesta, sada već ne samo studentskih, biti neophodna saradnja partija opozicije i neformalnog vođstva postojećih protesta. Ako bude dogovora o sadejstvu, biće to veoma zanimljiva i neizvesna saradnja protestanata koji su uspeli da ostvare akciono jedinstvo između studenata različitih fakulteta, različitih gradova i razli- čitih godišta i profesija, i sa druge strane nalazimo nešto što je baš suprotno studentskom jedinstvu makar i relativnom. Na drugoj strani je fragmentirana opozicija, često međusobno posvađana, koja i kada se dogovori u poslednjem trenu odustaje od dogovora. Valja očekivati da će ovoga puta opozicionari nešto naučiti od studenata i da će se postić i uspešan dogovor…