Danas

VLADIMIR NIKOLIĆ, VIZUELNI UMETNIK, PROFESOR FLU

Studenti vratili politiku u Srbiju

Ukoliko u prostor koji su studenti stvorili uskoro ne uđu i drugi delovi društva, ako ne počne da se širi, sve će ostati po starom, pa do sledeće nadstrešnice, poplave, helikoptera, ko preživi... - zapaža Vladimir Nikolić.

Naš renomirani, svetski nagrađivani i zapaženi umetnik, predstavnik Srbije na 59. Bijenalu umetnosti u Veneciji, profesor Fakulteta likovnih umetnosti i nekadašnji član Glavnog odbora studentskog protesta 96/97, jedan od trojice osnivača Arhiva javnih skupova – Vladimir Nikolić, govori za Danas o značaju trenutnih studentskih protesta. Podržavate studente, zašto? Koliki je značaj njihove borbe? – To je najviše stvar zdravog razuma kada pogledate uzroke njihove pobune, a njen značaj je daleko veći nego što se na prvi pogled čini. Studenti su vratili politiku u Srbiju, zapravo su prekinuli njenu blokadu i otvorili joj prostor. Oni po prirodi stvari ne mogu biti ni bivša vlast, ni opozicija, ni deo drugih političkih institucija i upravo zbog toga je njihovo delovanje suštinski političko. Pri tom, vidi se da model njihove pobune u sebi nosi i jasnu odluku o principima organizovanja, što je tek domen politike. U tom smislu, svim srcem navijam da ova generacija ne nasedne na staru srpsku kretensku podvalu, da se izvinjava i pravda što se bavi politikom. Nije to ekskluzivno pravo obožavanog i neustrašivog vođe, iako to većina u Srbiji misli. Samo, ukoliko u prostor koji su studenti stvorili uskoro ne uđu i drugi delovi društva, ako ne počne da se širi, sve će ostati po starom, pa do sledeće nadstrešnice, poplave, helikoptera, ko preživi… Kako komentarišete reakciju vlasti na studentske zahteve i ophođenje vlasti prema njima? – Ova vlast čak i kada ne izazove direktno neki problem, njena reakcija, njen način upravljanja krizom, učini ga višestruko gorim i skupljim. U suštini, mi smo suočeni sa nekadašnjim prvim timom Šešeljevih radikala, najprimitivnijim oblikom politič kog organizovanja u Srbiji. Za njih je davno Zoran Đinđić sa pravom rekao da oni nisu politički fenomen, već mentalitetski fenomen. To su ljudi bez stida koji ne prolaze elementarni test ljudskosti, oni su javna opasnost i ne bi nikada smeli da budu blizu mesta odlučivanja i upravljanja. Bukvalno svo njihovo delovanje vođeno je namerom da se dočepaju tuđe imovine, javne ili privatne. U ovom slučaju, kao i u mnogim prethodnim, njihova reakcija je jeziva. Dok studenti i učenici srednjih škola stajanjem, ćutanjem i saosećanjem javno odaju počast stradalima na stanici u Novom Sadu, i traže od države odgovornost, na njih nasrću pesnicama i automobilima ljudi koji su identifikovani kao gradski odbornici, kao zaposleni u javnim preduzećima i institucijama. Zatim se ispostavlja da su neki od njih narko dileri i kriminalci, a direktora javnog preduzeća nešto ranije uhapsi EUROPOL kao člana međunarodnog narko kartela. Pa to je jezivo. To je potpuni slom društva…