Danas

STEVAN FILIPOVIĆ, REDITELJ

Ceo ovaj režim je osveta loših đaka

Uoči večerašnje premijere filma „Pored nas“ i završetka trilogije, o susretu sa petostrukim oskarovcem, kulturi i njenom tretmanu u medijima, studentima i neophodnom „hard resetu“.

Nastavak na koji se čekalo 10 godina konačno je tu. Svečana premijera novog filma reditelja Stevana Filipovića „Pored nas“ zakazana je za večeras od 19.30, u IMAX dvorani bioskopa Cineplexx Galerija Beograd. „Pored mene“, „Pored tebe“, i konač no „Pored nas“. S kojim ose- ćanjima dočekuješ ovu premijeru i ujedno završetak trilogije? – Da, pa, baš je bilo putovanje, ozbiljno, tih deset godina. Od tog prvog filma kad su glavni glumci praktič no bili deca, jako mladi ljudi, do danas, sve što se izdešavalo u međuvremenu, i u nama, i između nas, i politič ki, oko nas, dovelo je dotle da smo svi sazreli i da smo zajedno odrastali, kanališući možda delove tih procesa u umetnost koju smo stvarali. Međutim, to je prvenstveno jedno intenzivno lično, ljudsko iskustvo. Toliko nas je povezalo, neki ljudi su postali prijatelji, neki su se razišli, iz raznih razloga, baš onako – kao pravi razred posle 10 godina od mature. I u tom smislu je ovo meni, i uvek će biti, jedno veliko životno iskustvo, mnogo veće od jednog, dva ili tri filma. Ovo je nešto što će obelež iti moj život, što je obeležilo njihove živote, i sa tim velikim emocijama nekakvog završetka epohe, koju smo počeli 2015. filmom „Pored mene“, sada dolazim do premijere ovog poslednjeg filma, „Pored nas“. Zašto si odlučio da film prvo prikažeš publici i izostaviš uobičajeni protokol – novinarsku projekciju? – Što se medija tiče, mislim da je tu situacija jasna. Naime, ono što se naziva medijima u Srbiji, mainstream medijima, medijima sa nacionalnim frekvencijama, to zapravo nisu mediji, ni u užem, ni u širem smislu tog pojma. To su propagandna sredstva bande koja je na vlasti. Tako da kod njih, mislim, čak i da mi hoćemo, prostora za kulturu nema. Niti prostora za neki pravi dijalog ili za neke ljude, poput mene, koji su jasno izabrali strane. S druge strane, mislim da su svi mediji na neki način pali na testu. I ovi slobodni, većina, ‘ajde čast izuzecima, ali pali su na testu toga šta je njihov posao i šta su prioriteti. Ja i kad odem na Goldsmiths univerzitet, ili održim predavanje na Oxfordu sa filmom, a onda dam intervju iz tog intervjua se izvuče naslov „Vučić“ ovo ili ono. Mislim da to nije poenta jer moji politički stavovi su eksplicitni, javni, svakodnevno ih ponavljam i to nije nikakva tajna, ali taj dan kad se to desi, kad film doživi nekakav svetski uspeh, mislim da bi tada ipak trebalo staviti kulturu u prvi plan. Ovde je kultura ništa, sredstvo za politička potkusurivanja, nekako se obezvređuje sve što radimo, a kultura bi trebalo da bude nešto za šta se borimo. Kultura sa političkom svešću, ne kukavička kultura u ova vremena. Tako da smo odlučili da preskočimo te konvencije koje su izlišne u ovom trenutku i ovoj situaciji u društvu…