Danas

DUŠAN KOVAČEVIĆ, PISAC, REDITELJ I AKADEMIK

Zbog uroka ne učestvujem lično u protestima, jer sam dva puta doživeo fijasko

O premijeri drame „Sveti Georgije ubiva aždahu“ u JDP, našim pogrešnim političkim vozovima, tragediji u Novom Sadu. Studenti svoju pobunu mogu uspešno da završe, drugačije od moje generacije 1968. i one 2000, ako ceo ovaj protest reorganizuju i pretvore u ozbiljnu politiku, a politika je pravljenje države.

I pošto ti mladi ljudi nemaju iskustva i znanja da sami to urade, znači da se moraju pozvati na neke časne stručne ljude koji imaju ozbiljno profesionalno znanje iz ekonomije, prava, privrede i svega onoga što čini državu. Jedino tako mogu suštinski da promene sistem – kaže za Danas naš najznačajniji savremeni dramski pisac, reditelj i akademik Dušan Kovačević. Jedno od njegovih antologijskih dela, „Sveti Georgije ubiva aždahu“, premijerno ćemo gledati 27. decembra na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u režiji Milana Neškovića. Ova predstava zatvoriće premijernu sezonu 2024. u beogradskim teatrima, a zanimljivo je da će 5. januara, na sceni Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu (HNK), kao prva predstava u 2025. biti izveden njegov „Balkanski špijun“, produkcija HNK u Varaždinu, u režiji Vanje Jovanovića. Za februar, HNK u Zadru najavio je premijeru „Profesionalca“ u režiji Zorana Mužića, a ovaj slavni Kovačevićev komad u pripremama je i u Makedonskom narodnom teatru… Koliko ovo vreme ide na ruku vaših drama i iznova ih aktuelizuje? – Ide na ruku utoliko što su sve moje drame priče o nekoj vrsti trpljenja nasilja ili činjenja nasilja, to je nekakav zajednički imenitelj, a vreme u kojem živimo je, da ga tako definišem, pod pritiskom. „Sveti Georgije“ se sada izvodi tačno sto deset godina od početka Prvog svetskog rata i Kolubarske bitke. To je bio jedan od najužasnijih i najstrašnijih ratova u istoriji, a u ovom trenutku ta drama je indirektno vezana za ratove koji se događaju u Evropi, i koji prete da se opet pretvore u neki, ne daj Bože, veliki svetski rat. „Profesionalac“, koji se igra u mnogo pozoriš ta, govori o prisluškivanju režima i praćenju političkih neistomišljenika, a to se danas dešava sve više i više, i očiglednije je nego ranije da su ljudi „pod prismotrom“. Time se bavi „Balkanski špijun“. To su neke univerzalne teme prepoznatljive svuda u svetu, tako da nije čudo da je u Tokiju napravljena jako dobra predstava „Balkanski špijun“, koja je gostovala u Zvezdara teatru, posle i u Novom Sadu i Nišu. Univerzalnost jednog komada, o tome naravno vodim računa dok pišem, je da može da se razume i u nekim sredinama koje su daleko od nas i naše svakodnevice…