Vreme

SRBIJA I UJEDINJENI ARAPSKI EMIRATI

Trgovina oružjem, izvlačenje novca i “najveća divlja gradnja u Evropi”

Više poslova Srbije sa Emiratima proglašavano je za “poslove veka” a bili su štetni po Srbiju, dok se o pravoj zaradi – u trgovini naoružanjem i vojnom opremom – uglavnom ćutalo. Teško da bi se iko od slučajno odabranih građana setio šta se desilo tog 17. februara davne 2013. godine.

Bilo je u međuvremenu mnogo datuma koje bi valjalo pamtiti – po dobru ili po zlu – ali taj 17. februar, sva je prilika, niko nije upamtio. No, šta se zapravo tada desilo, i zbog čega je taj dan bitan za noviju srpsku istoriju? Tog dana je – tada tek prvi potpredsednik Vlade Srbije – Aleksandar Vučić potpisao “krovni sporazum” između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ovaj akt je predviđao saradnju ove dve zemlje u desetak različitih oblasti – bezbednosna, vojna, medijska, pravosudna, zdravstvena, poljoprivredna….Ujedno, taj sporazum je zanavek zapečatio izgled glavnog grada, a “arapskim prijateljima” je omogućio da svoje projekte u Srbiji razvijaju ne obazirući se na njene zakone: Vučić je, potpisujući sporazum, potpisao i malecni član 6, koji efektivno uklanja državu Srbiju i njeno nacionalno zakonodavstvo iz svih budućih projekata i ugovora koji budu potpisani na osnovu “krovnog sporazuma”. Zbilja, bilo je više ovakvih projekata, žestoko osporavanih u ostacima pod Vučićevim režimom uništene javnosti, projekata o čijim efektima se i danas raspravlja. Takođe, bilo je i više projekata i obećanja “teških” više milijardi evra koja nikada nisu ispunjena. A za sve to vreme, potiho, iza scene, tekla je trgovina oružjem iz Srbije ka Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ova delatnost, iako vrednija od svih “investicija” koje je UAE doneo u Srbiju, po pravilu je tokom godina koje su usledile ostajala u tišini i nije bila u prvom planu. No, krenimo redom. NAJAVE I OSTVARENJA Diplomatski odnosi dve zemlje obnovljeni su 2007. godine, ali pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast nije bilo većih zajedničkih projekata niti ulaganja, na obe strane. Nisu, dakle, postojale ni istorijske, ni ekonomske, ni političke veze između dve države, čak ni trgovina oružjem. Sve kreće u oktobru 2012, posetom Aleksandra Vučića i danas zaboravljenog Mlađana Dinkića Emiratima. Tada su njih dvojica u Srbiju doneli najave o ulaganju stranog partnera u iznosu od više stotina miliona evra – što u poljoprivredu, što u kanale za odvodnjavanje, pomenuta je bila i namenska industrija. Šeik – tada princ Emirata – Mohamed bin Zajed al Nahjan uzvraća posetu Beogradu u januaru 2013, a tada je u medijima već zavladala euforija: navodno, princ zove Aleksandra Vučića “brate”, hoće da ulaže u namensku industriju, u poljoprivredu, u “JAT Tehniku”, u navodnjavanje… Šeik tada obilazi i Fudbalski klub Crvena zvezda, a Vučić odlazi toliko daleko da čak izjavljuje da će šeik ulagati i u poslove na kojima neće ništa zaraditi – samo da bi pomogao Srbiji…