Danas

REKORDAN PRILIV, ALI SVE VEĆI I VEĆI ODLIV

Kako kriza u automobilskoj industriji utiče na nemačke investicije u Srbiji

Kriza u automobilskoj industriji koja trese Evropu, pokazala je koliko je taj sektor značajan za rast investicija. To na svojoj koži oseća i Srbija gde su investicije iz Nemačke ove godine u minusu, a dobavljač i sve više stežu kaiš.

Srbija ima rekordan priliv stranih direktnih investicija (SDI) ove godine, čime se pohvalio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je najavio do kraja godine još ulaganja. Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković otkrila je da SDI, zaključno sa 30. novembrom, iznose nešto manje od 4,5 milijardi evra i da će ove godine biti oboren rekord koji je zabelež en prethodne godine kada su one iznosile oko 4,6 milijardi evra. Iako je ovo dobra vest, prema analizi ekonomiste i bivšeg predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovi- ća, ovakve SDI neće od Srbije napraviti razvijenu zemlju. Pre svega, jer ove investicije ne idu u napredne grane, a takođe je i pitanje da li će SDI moći da ostanu velike, jer manja raspoloživost i ve- ći troškovi radne snage koče SDI koje idu u tradicionalne sektore. Petrović smatra da će i pojedini investitori zbog rasta troškova verovatno da odlaze. Dodatni problem, kako se navodi, može biti i potencijalna spoljnotrgovinska kriza, jer Srbija ima veliki i trenutno rastući trgovinski deficit. Uvidom u podatke Republičkog zavoda za statistiku (RZS), lako je proveriti da je spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u deficitu, koji se povećava. Za prvih devet meseci ove godine, deficit iznosi nešto više od 6,8 milijardi evra, što je povećanje od 20,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Petrović u analizi dodaje da će u ovoj i narednim godinama tekući deficit platnog bilansa biti preko pet odsto BDP-a. Ono što zabrinjava jeste da je deficit do sada finansiran snažnim prilivom SDI, ali da te investicije sve više izvlače devize iz Srbije, što nije nov fenomen. Petrović upozorava da rastu odlivi od dividendi i da će se ubrzo odlivi izjednačiti s prilivima od SDI, što stvara i problem kako da ubuduće pokrivamo trgovinski deficit. Ove tvrdnje, potvrđene su i u poslednjem izveštaju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT). Prema zvaničnim podacima, priliv po osnovu SDI u Srbiju u prvih devet meseci ove godine iznosio je nešto više od 3,6 milijardi evra, što je za 12,4 odsto više u poređenju sa istim periodom prethodne godine. S druge strane, ukupan odliv dohotka po osnovu SDI iznosio je 3,1 milijardu evra, što je za 713 miliona evra više ili za 29,3 odsto. Od ukupnog odliva, oko dve milijarde evra se odnose na odlive po osnovu dividendi, što je za 46,5 odsto više nego prošle godine, dok se nešto više od 290 miliona evra odnosi na odlive po osnovu kamata. Treća stavka u iznosu od 765 miliona evra je odliv po osnovu reinvestirane dobiti, koji predstavlja zadr- žanu dobit preduzeća u stranom vlasništvu, odnosno dobit koja nije isplaćena vlasnicima…