Novi Magazin
POSTFESTUM
Tri nagrade za „Novu godinu koja nije došla“
Pobednik jubilarnog, 30. izdanja Festivala autorskog filma, istakao je međunarodni žiri, podseća nas da nikad ne treba potcenjivati buntovnog pojedinca i pruža nam preko potrebnu nadu i hrabrost za mračna vremena sadašnjice.
Ne dešava se često, ali ovoga puta su publika i stručni žiri bili jedinstveni u oceni da je najbolje ostvarenje 30. Festivala autorskog filma Nova godina koja nije došla rumunskog reditelja Bogdana Murešanua. Gledaoci su do poslednjeg mesta popunili salu MTS dvorane i Dvoranu Kulturnog centra Beograda, gde je film prikazan, izlazeći sa projekcije vidno uzbuđeni, puni utisaka i komentara, a onda je u završnici ovogodišnjeg jubilarnog izdanja FAF, 29. novembra, saopšteno da je osvojio glavnu nagradu (Grand Prix Aleksandar Saša Petrović), nagradu za najbolji scenario Gordan Mihić i specijalno priznanje za montažu koje je pripalo Vanji Kovačević. U obrazloženju žirija Takmičarskog programa (makedonska spisateljica Rumena Bužarovska, rediteljka iz BiH Una Gunjak, i Majnolf Curhorst – bivši direktor ZDF Arte i predsednik selekcione komisije Luksemburškog fonda) navodi se da „dirljiv i duhovit, ovaj film pripoveda priču o kritičnom istorijskom događaju kroz šest situacija koje su vešto povezane kako bi oformile jednu pripovest koja predočava tačnu i verodostojnu sliku vremena“: uoči pada režima Nikolae Čaušeskua, šestoro ljudi nesvesno postaje deo te katastrofe: televizijski režiser pokušava da spase novogodišnji šou nakon što je glavna zvezda prebegla na Zapad, ne znajući da je u istom ali neuspelom pokušaju njegov sin uhapšen; mlada glumica smišlja kako da odbije neželjenu čast da javno poželi srećnu novu godinu diktatoru; otac u jednoj radničkoj porodici pokušava da zaustavi pismo Deda Mrazu u kome njegov jedinac želi smrt predsednika; majka policijskog islednika, iseljena iz porodične kuće u centralnom delu grada, koju gradska vlast ruši da bi tu podigla ekskluzivni stambeni blok, pokušava da se ubije… Dok se njihovi životi prepliću, jedna petarda označava početak revolucije. „Film razotkriva besmislenost i okrutnost diktatorske mašinerije, i podseća nas da nikad ne treba potcenjivati buntovnog pojedinca, pružajući nam preko potrebnu nadu i hrabrost za mračna vremena sadašnjice“, navodi žiri, a beogradska publika je, posmatrajući scene rumunske svakodnevice uoči revolucionarnih zbivanja s kraja 1989, tragikomične i često na ivici apsurda, prepoznala aktuelnu domaću situaciju i to pozdravila burnim višeminutnim aplauzom. Nagrada za najbolju režiju dodeljena je indijskoj rediteljki Pajal Kapadiji za Sve što zamišljamo kao svetlost, priču koja, kako je ocenio žiri, sa velikom suptilnošću i emocionalnom pronicljivošću uspeva da dočara atmosferu grada (Mumbaji) koji je u stanju da istovremeno guši želje i neguje prijateljstvo i solidarnost tri protagonistkinje…
