Vreme

CRVENA ŠAKA MOŽE BITI MNOGO JAČA OD PESNICE

Intervju: Srđan Milivojević, narodni poslanik Demokratske stranke

“Biti protiv režima, to je sada stvar elementarnog kućnog i građanskog vaspitanja. Ovo više nije stvar borbe za vlast. Ovo je borba za slobodu i očuvanje esencijalne supstance normalnosti u našem društvu”

Arhiv javnih skupova je na blokadama 29. novembra izbrojao najveći broj akademaca još od devedesetih. Mnogi govore da su se studenti “probudili”. Da li je tako? Može li se bunt studenata uporediti sa onim od pre dve i po decenije? – Borba protiv režima nikada na ovakav način nije prebačena na ulicu. Na ulici su srednja škola, univerzitet, političari, organizacije i pokreti. I svi imaju jedan jedini zahtev – ovaj režim mora da ode. Nisam pristalica bilo kakvog poređenja vremena devedesetih i ovog sada. Devedesete su bile esencija zla. Danas živimo u vreme farse, koja je, ponekad, opasnija od originala. Ipak, izuzetno sam zadovoljan velikim brojem mladih ljudi koji su ustali u odbranu svog dostojanstva, normalnosti i pristojnog života. Zadovoljan sam kad vidim ljude koji su rešeni da se bore. Ne da završe fakultet, uzmu pasoš i odu odavde, već da se bore. Neshvatljivo mi je da se vlast obračunava sa studentima kao što je radila 1999. i 2000. godine. Tada se pojavio studentski pokret Otpor, koji je Slobodan Milošević prepoznao kao ozbiljnu opasnost. Otpor se vrlo brzo proširio među školskom omladinom, te je došlo do masovnog hapšenja i nasrtaja na decu školskog uzrasta. Ljudi moraju da ustanu da ih brane. Ja ne mogu da dozvolim da neko proziva decu. Nedavno je u javnost izašao i slučaj studentkinje i aktivistkinje Mile Pajić i njene prijateljice koje su policajci u civilu uvukli u automobile i odveli na nepoznatu lokaciju. Aleksandar Vučić raspolaže neograničenim arsenalom zla. On se neće libiti da iskoristi bilo šta iz tog arsenala zla kada mu vlast bude zaista ugrožena. Sada mu je vlast ozbiljno poljuljana i on zbog toga poseže za batinašima i huliganima. Ali je spreman na mnogo više. Na primer? Bio sam nedavno na protestu “Zastani, Srbijo” ispred zgrade Specijalnog suda u Beogradu. Iako sam sve preživeo kod Miloševića, fascinirala me je činjenica da je, kada je jedan student izašao sa papirom na kom se nalazi crvena šaka sa imenima žrtava u padu nadstrešnice, do njega došao pripadnik Žandarmerije sa heklerom, držeći prst na obaraču…