Grazia

UTIHNUTI GLASOVI

Afroamerička ženska književnost kroz istoriju

Kako su afroameričke spisateljice svoju bol pretvorile u prozu i dale glas narednim generacijama. Nije tajna koliko je ženama bilo teško da pišu i objavljuju svoja dela, a čak i da vam je ta tema donekle nepoznata, lako je zamisliti sa kakvim su se preprekama suočavale.

O ovim temama ste mogli da pročitate i u prethodnim brojevima. Ipak, nismo mnogo govorili o tome koliko je crncima bilo teško da se probiju kao pisci, ali verujem da je svima opet jasno da je to bio gotovo nemoguć zadatak sve dok se nisu izborili za svoja osnovna ljudska prava. Međutim, čak i tada, muškarci su bili ti koji su donekle uspeli da se probiju na književnu scenu, ženama je to bilo daleko teže. Zamislite onda koliki je izazov bio napisati i izdati knjigu ukoliko ste žena afroameričkog porekla. Velikim delom su upravo žene zadužene za opstanak afroameričke kulture u društvu, i nekad su bile i najglasnije za to da im se daju ista prava. Uzmimo kao primer Rozu Parks, koja je odbila da belcima da svoje mesto u autobusu, zbog čega je i kažnjena, a njeno ime danas je sinonim za borbu protiv nepravde. Na isti način kao što je i Roza Parks rizikovala svoju slobodu radi pravde, tako su i druge crne spisateljice, koje su vrlo često pisale i objavljivale na sopstvenu odgovornost. Njihova želja nije bila samo da pišu, već da sačuvaju svoju kulturu i svoje nasleđe…