Pariz, Teksas

Avgust je značio čekanje. Dugi dijalog, završnica filma Pariz, Teksas. U imeniku više nije bilo brojeva koje se nisam usuđivao da okrenem. Često sam listao porodične fotografije. Posle otkaza na poslu, ostala su sećanja na službena putovanja, senke hotelskih soba i lica ljudi čija sam imena čitao sa plastičnih pločica. U tim posleponoćnim trenucima ponovo sam pronašao stajnu tačku, dok je voz ostavljao huk iz smera Manastirske šume, ritmičnu tutnjavu pragova i odjek sirene nalik na poslednji pozdrav. Rekla si da ćeš zvati. Stalno si govorila kako bi bilo lepo videti okean. Sedeo sam na krevetu. Čekao. S vremena na vreme sam mislio na Ramireza, na njegove priče o gradovima u plamenu, o dugom putovanju sa kojeg je moguće vratiti se drugačiji. Bio je kraj avgusta kada je telefon konačno zazvonio.

Već iz naslova prve zbirke pesama Vladana Krečkovića Pariz, Teksas nagovešteno je u kakvom ključu bi trebalo čitati pesme koje su pred nama. Referišući pre svega na kultni filmski klasik Vima Vendersa, ali i na film Čanking Ekspres, ništa manje kultnog autora Vong Kar Vaja, koji govore koliko život može biti bezvoljan i bez smisla nakon prekida emotivnih veza, Vladan Krečković na veoma suptilan i nepretnciozan način govori priču o rastancima, pokušavajući da u putovanjima, gledanju porodičnih fotografija, nalaženju sagovornika u strancu koji je ostavio komentar na Jutjubu, neprestanim sećanjima i preispitivanju, pronađe stajnu tačku odakle bi njegov život ponovo krenuo uobičajenim tokom. Ova knjiga nudi drugačiju, ali istinitu životnu perspektivu romantičnog gubitka bez zrna patetike, hrabar iskorak u prostor nove osećajnosti, gde se kao moto ovog svojevrsnog emotivnog razgolićavanja suptilno nameću stihovi: Znao sam te ljude, to dvoje ljudi.

Vladan Krečković je rođen 1988. godine u Beogradu. Diplomirao je novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka. Objavio roman „Aleksa ili kroz snegove i sirene” (2018). Iste godine je objavio kratku priču „Nestali” u „Rukopisima 41”. Pesme su mu objavljivane na portalima www.astronaut.ba i Afirmator, kao i u književnim časopisima „Koraci” i „Buktinja”.