Ništa se ne dešava utorkom uveče

Hrabra debitanstka zbirka pesama Dejana Kanazira (1997) pozicionirala ga je kao jednog od vodećih srpskih andergraund pesnika. Duboko originalan i razigran, on je u svojoj prvoj knjizi autentičnim i prepoznatljivim („kanazirovskom“) stilom izgradio potpuno novi svet u kome defiluju usamljenici, pesnici, izmišljeni strip heroji, fatalne heroine.

Zbog ove zbirke dobio je nadimak Anđeo anti-pop kulture.

Utorak se može okarakterisati kao okrnjen dan. To je dan koji je odbačen od svih, iako je drugi po važnosti, kao i drugi na lestvici od početka nedelje. Generalno knjiga govori o usamljenosti, izolovanim situacijama, događajima, ljudima. Utorak je nekako i dan kada ljudi sebe spoznaju. Ponedeljkom smo svi nadrkani, utorkom su svi čisti, čudni, mirni, kao, još koliko dana ima do vikenda, a već kako intenzitet raste do petka je sve kul, onda ide nedelja i "ah, sutra ponedeljak". Utorkom ljudi zapravo prihvataju sebe i kažu "okej, sad je bio vikend i neće biti vikenda još dva dana, ali okej, tu smo, šta smo". Kao neka pozitivna nula, ako mogu tako da kažem. Teme su uglavnom: usamljenost, ljubav, neuzvraćena ljubav i to je neka skala koja se prožima kroz sve pesme.

– Dejan Kanazir