Čajevi marsa, Noći

Pred nama su dve rane knjige Vladimira Pištala.

Slikovnica (1981), u novijem autorskom čitanju viđena kroz naslov Čajevi Marsa, jeste "crtež u vazduhu", slika sveta u svojoj spoljašnjosti, blago zakrivljena poetskim duhom posmatrača/pisca. Ustvari,  mladalački slikarski pokušaj, pratekst u kome se paradigmatski ocrtavaju mnoge od budućih odrednica Pištalovog proznog izraza. Literarna građa ove nevelike knjižice je pretočena u govor oblika, atmosferu utisaka, koji se sastoje od slika obojenih verbalnim zapažanjima. Njima autor dodiruje i pornografiju i politiku, i umetnost, sudbinu umetnika, te đubrište kao ishodište svega poestojećeg.

Noći (1986) su, opet, knjiga nemira i turobnih raskršća. Sa čitaocem kroz tekst kao medijum komuniciraju njegovi vlastiti utisci. Način njihovog nastajanja/utiskivanja najsličniji je onom kod stripa ili pri krupnim kadrovima u filmu. Diskurs je odmeren, obojen gorčinom, a pri tome još uvek lagan. Cilj je zapaziti neobično, uhvatiti logično u alogičnom, zarobiti sve, baš sve što se desilo, ili moglo desiti, sve što se probilo do svesti. Jakom akustikom, intenzivnim bojama, priziva setu, boje uzglobljuje u zvuke, predmete, pojave. Priče su viđene iza paučine stvarnosti, kokainski amplifikuju osete, pune su želje da do krajnjih granica pojačaju intenzitet svoje slike `ivota. 

Nenad Šaponja